Waymo nosi robotaksi u Minhen, ali komercijalno će voziti tek krajem 2027: Nemačka je zakon napisala pre pet godina

Waymo, firma za autonomna vozila u vlasništvu Alphabeta, objavila je da planira da pusti uslugu sa robotaksijem u Minhenu. Najava je došla mesecima nakon što je kompanija otvorila svoj pravni subjekt u Nemačkoj, što znači da pripreme traju duže nego što izgleda iz saopštenja.

Put do prvog plaćenog prevoza je dug i Waymo ne krije koliko. Prvo se vozi ručno da bi se mapirale ulice. Potom se testira sa čovekom za volanom. Potom se čovek vadi, ali u vozilima sede samo zaposleni, novinari i pozvani gosti. I tek tada, ako regulator kaže da, usluga se otvara za javnost. Kompanija kaže da sarađuje sa nemačkom Saveznom upravom za motorni saobraćaj (KBA), sa pokrajinskim vlastima i sa lokalnim organima, i da komercijalni prevoz očekuje krajem 2027. Dakle, vest o nečemu što će se dogoditi za više od godinu dana.

Zašto Nemačka, a ne neka druga evropska zemlja? Zato što je Nemačka pre više od pet godina donela zakonski okvir za autonomnu vožnju i time postala prva u Evropskoj uniji koja reguliše vozila nivoa 4 - sisteme koji voze sami, bez očekivanja da čovek preuzme, u određenim uslovima. Zakon je došao pre vozila. To je redosled koji kod nas retko vidimo.

I rezultat se vidi. Prema poslednjim podacima KBA, dozvole za testiranje u Nemačkoj imaju Mobileye i Volkswagen, kao i britanski startap Wayve i izraelski Autobrains - iako je većina njih na nivou 3, gde vozač ipak mora moći da preuzme. Waymo, zanimljivo, trenutno nema nijednu dozvolu tamo. Najava dolazi pre dokumenta.

Nemačka nije jedino evropsko bojno polje. London se oblikuje kao drugi teren: Waymo kaže da će komercijalnu uslugu tamo pustiti tokom 2026, što će je staviti licem u lice sa Wayveom i njegovim partnerom Uberom, dok kineski Baidu već testira u gradu zajedno sa Lyftom i Freenowom. Američki, britanski i kineski sistemi koji se takmiče ko će prvi voziti kroz evropski grad - a evropske firme su uglavnom u ulozi partnera ili poligona.

Balkan se u ovoj priči ne pominje nijednom rečju, i to je poenta. Tehnologija ne ide tamo gde ima najviše vozila, već tamo gde ima zakon koji zna šta da radi sa njom. Minhen ne dobija robotaksi zato što je bogat grad, već zato što je neko pre pet godina seo i napisao pravilo za nešto što tada nije postojalo.