Anthropic ce stavljati vodeni zig na svaki tekst iz Claudea: zig prezivljava kopiranje, ali „odredjeno uredjivanje” niko ne definise

Od 2. avgusta u Evropskoj uniji vazi Kodeks o transparentnosti iz Akta o vestackoj inteligenciji, a on trazi jednu naizgled prostu stvar: da sve sto je proizvela masina nosi oznaku koju drugi sistem moze da procita. Anthropic je sada potvrdio da ce stavljati vodeni zig na tekst koji generisu njegovi modeli, ukljucujuci i Claudea. Ne kroz saopstenje za javnost, nego kroz tiho azuriranu stranicu za podrsku.

Mehanika je zanimljivija od same vesti. Vodeni zig nije nalepnica na dokumentu - on je ugradjen u sam tekst. Kompanija pise da „posto je vodeni zig deo teksta, putovace zajedno sa njim kada se kopira i nalepi na drugo mesto, i moze da prezivi odredjeno uredjivanje”. Za datoteke se koristi otvoreni standard C2PA. Oznaka se primenjuje na nivou modela, sto znaci da je prisutna bez obzira da li je tekst izasao iz Claudea, iz Claude Codea, iz Claude Coworka ili preko platforme za programere.

„Odredjeno uredjivanje” je fraza na kojoj vredi stati. Koliko tacno treba prepisati da bi zig pao? To kompanija ne kaze. Svi modeli objavljeni posle 2. avgusta nose tehnologiju automatski, a podrska ce se prosiriti i na starije - ali granica izmedju „teksta sa potpisom” i „teksta bez potpisa” ostaje neodredjena tamo gde bi najvise trebalo da bude jasna.

Anthropic nije sam. Black Forest Labs, Google, Meta, Microsoft, OpenAI i Synthesia takodje su se obavezali da postuju evropski kodeks. Prosle nedelje platforma za muziku Suno saopstila je da ce obelezavati pesme napravljene kod nje, nakon niza pravnih izazova. Pre toga se Substack udruzio sa Pangramom da oznacava tekstove napisane masinom - njihov izvrsni direktor Chris Best cak je i izmislio rec za pojavu.

Primetite redosled. Obelezavanje nije doslo kada je tehnologija bila spremna, nego kada su se pojavile tuzbe, nezadovoljni korisnici i regulator sa rokom. To nije optuzba - to je opis toga kako industrija funkcionise uvek kada cena cutanja premasi cenu priznavanja.

Za citaoca u Skoplju, Zagrebu ili Beogradu ovo je vise od vesti iz Brisela. Evropski Akt o vestackoj inteligenciji je upravo onaj tip propisa koji kod nas stize sa zakasnjenjem od nekoliko godina i onda se prevodi u domace zakonodavstvo kao gotov tekst. Kompanije vec ugradjuju oznaku globalno, jer je jeftinije nego praviti dve verzije istog modela - pa korist od evropskog propisa stize i do onih koji nemaju nikakav uticaj na njegovo pisanje.

Pitanje koje ostaje nije tehnicko. Ako vodeni zig prezivljava kopiranje, ali ne i preradu, onda hvata upravo onoga ko se ionako ne trudi da krije - a ne onoga zbog koga je pravilo doneto.