Dvadeset pet godina internet se gradio oko jedne pretpostavke: sa druge strane ekrana sedi čovek. Pregledač je imao kartice zato što čovek otvara više stvari odjednom, imao je teme zato što čovek gleda, imao je dodatke zato što čovek voli da prilagodi. Sada je Cloudflare pustio Kitesurf - pregledač iz kojeg je sve to izvađeno, zato što korisnik više nije čovek.

Kitesurf je pregledač namenjen veštačkoj inteligenciji. Živi u oblaku, nema prozor, nema dugme za nazad. Umesto toga brine o stvarima koje čoveku nikada nisu bile problem: koliko konteksta može da zadrži, koliko koštaju tokeni, koliko paralelnih sesija izdržava. Kompanija otvoreno piše da takav pregledač ima i drugačiji bezbednosni profil - podložan je napadima preko ubačenih instrukcija, nešto što se ljudskom pregledaču bukvalno ne dešava.

Brojka koju vredi zadržati je druga. Cloudflare kaže da je odluka da gradi Kitesurf doneta pre 12 nedelja. Tri meseca od ideje do puštenog proizvoda, za nešto što treba da zameni sloj kroz koji prolazi ceo veb. To nije brzina inženjerske ambicije - to je brzina kompanije koja se plaši da ne zakasni.

Zašto baš Cloudflare, a ne neko drugi

Cloudflare nije proizvođač pregledača. Cloudflare je firma kroz čiju mrežu prolazi ogroman deo saobraćaja na internetu - ona je portir, ne stanar. Ako agenti veštačke inteligencije počnu da koriste veb umesto ljudi, onda pitanje ko drži vrata postaje mnogo skuplje od pitanja ko pravi lepšu ikonicu za karticu.

Tehnički deo otkriva isto. Kitesurf nije napisan od nule - sastavljen je od tuđih delova: modularni motor za prikazivanje od Blitza, parser za CSS od Firefoxa, i Boa JS kao motor napisan u Rustu. Sve ostalo radi na serverles platformi same kompanije, Workers. Cloudflare odaje priznanje i Obscuri, otvorenom projektu od kojeg je prvi prototip bio samo presađivanje na njihovu platformu. Argument za prodaju je efikasnost: manje procesorske snage i manje memorije od Chromiuma za tipične zadatke kao što su snimanje ekrana i vađenje HTML-a. Drugim rečima - jeftiniji račun za onoga ko plaća agenta.

Koliko je zreo? Kompanija se hvali da prolazi oko 215.000 testova za veb-platformu i dodaje još stotine nedeljno. Zvuči mnogo dok se ne setite da je to mera koliko ima još - svaki test postoji zato što neka stranica može da se slomi na neki način. Spisak stranica koje prikazuje pravilno postoji: Wikipedia, Hacker News, sopstveni blog. To je početak, ne završnica.

Ostaje pitanje koje nijedna od najava ne postavlja. Ako se pregledači grade za mašine, ko će gledati reklame? Cela ekonomija medija na ovim prostorima - i ne samo na ovim - visi na pretpostavci da je neki čovek otvorio stranicu i video je. Agent je otvara, melje u tekst, vraća kao odgovor i nikada se ne seti da je postojala. Pitanje nije tehničko. Pitanje je ko će platiti kada čitalac prestane da bude čitalac.