Samo za mesec april, avio-kompanije širom sveta otkazale su oko 13.000 letova. To znači dva miliona sedišta manje, dva miliona putnika koji su tražili svoj novac nazad i dva miliona putovanja koja se neće desiti. I sve to - zbog ratova, skupe nafte i eskalacije u Hormuskom moreuzu.

Lufthansa je otkazala oko 20.000 kratkih letova. Turske avio-linije prave ozbiljna rebalansiranja. Istanbulski i minhenski aerodrom beleže najveće padove. Avio-kompanije se prilagođavaju novoj stvarnosti - manji avioni na istim linijama, ukidanje nerentabilnih ruta i smanjenje učestalosti letova.

Jednostavno: kada rakete padaju na naftne instalacije u Emiratima, posledicu plaća tvoja baba koja je letela do unuka u Nemačku.

Šta od ovoga radi balkanskom putniku? Prvo - više cene letova ovog leta. Drugo - manje direktnih ruta iz Skoplja i manje mesta na onima koje su ostale. Treće - više presedanja preko „jeftinijih" habova koji su i sami preopterećeni.

Da ne pričamo o dijaspori. Stotine hiljada Makedonaca, Srba, Bošnjaka i Albanaca ovog leta su planirali da se vrate kući. Kada Lufthansa otkaže, nemaju alternativu - voz od Minhena do Skoplja traje dva dana, a autobus je malo jeftiniji od leta koji uopšte ne postoji.

Niskobudžetne kompanije kao Easyjet i Wizz Air ostaju optimisti - tvrde da će održati raspored, čak smatraju da će ih sezonska potražnja ojačati. Ali ako se gorivo digne još 15 odsto, optimizam će se izliti u istu jamu koja je zatrpala Lufthansu.

Eksperti upozoravaju da ako nestabilnost potraje i ako cene goriva ostanu visoke, sektor može da udari u dugoročne gubitke. A kada avio-kompanije gube - putnici plaćaju duplo. Prvo otkazanim letovima, onda skupim kartama za one koji se održe.

Za region ovog leta neće biti „isto kao lane". To će biti leto sa manje putnika, više nerava i mnogo više dugih putovanja kopnenim putem.