U Kočanima, u noći pred Đurđevdan, u hramu „Sveti Velikomučenik Georgije", desilo se nešto između kriminala i komedije. Muškarac je pokušao da nasilno uđe u crkvu. Posle neuspelog pokušaja, dao se u beg. I zaglavio se na metalnoj ogradi oko hrama.

Na lice mesta stigli su pripadnici policije, teritorijalna vatrogasna jedinica iz Kočana, i služba hitne medicinske pomoći. Sve tri službe - za jednog lopova zaglavljenog na crkvenoj ogradi. To je ono što u narodu kažu: „Bog gleda."

Mogao je li neko da napiše lepši scenario o tome kako se završavaju loše ideje u provinciji? Ulaziš u crkvu. Ne uspevaš. Bežiš. Penješ se na ogradu te iste crkve. Zaglaviš se. I policija, vatrogasci i hitna treba da te vade - iste večeri pred crkveni praznik.

Iza smešnog naslova krije se ozbiljnije pitanje. Ko je i zašto pokušao da krade iz crkve u provincijskom gradu? Šta se čuvalo vredno u toj crkvi? Da li je to bio parohijski novac za praznik? Da li je to bilo srebro na ikonama?

Poslednjih godina crkvene pljačke u Makedoniji beleže rastući trend. Neke od njih povezane su sa specijalizovanim grupama koje targetiraju ikone i relikvije za nelegalno tržište u Evropi. Druge - sitne pljačke nekog nesrećnika koji ne zna kuda da krene u životu, pa otvara prvi vezani katanac.

Ovaj očigledno pripada drugoj kategoriji. Bog ga je video. I uoči Đurđevdana, pokazao mu.

Policija ga je izvukla. Zdravstvena služba ga je pregledala. Slučaj će se voditi. Ali za stanovnike Kočana, ovo je već priča za kafane - ona koja će se prepričavati posle parade 6. maja, pred onima koji se krste pred ikonom „Sv. Georgije".

Balkanska priča ne prestaje da iznenađuje. Nekad je tragična. Nekad je smešna. A ponekad - kao ova iz Kočana - i jedno i drugo istovremeno.