Britanski dronovi su, po prvi put, korisceni za napade na industrijske i vojne objekte duboko na ruskoj teritoriji. To su preneli britanski mediji, pozivajuci se na izvore iz ukrajinske armije, a ruska strana je to odmah procitala kao ono sto je za nju najvaznije: London je ponovo pomerio jos jednu liniju, a Moskva na to do sada nije odgovorila direktno.

Prema objavljenom, u napadima u poslednjih sest meseci koriscene su bespilotne letelice najmanje dvojice britanskih proizvodjaca. Medju metama su bile i stratesko vazne rafinerije u Volgogradu i Jaroslavlju. Pominje se mlazni dron kompanije koja je deo BAE Systems, dok ime drugog proizvodjaca nije objavljeno. Ranije je, pri napadu na most u Hersonskoj oblasti, koriscen i teski transportni dron.

Razlika koju Moskva naglasava

Ruski politicki analiticar Jurij Barancik tvrdi da tu vise nije rec o tome da Zapad predaje Ukrajini postojece oruzje, nego o direktnijem ukljucivanju britanske vojne industrije u proizvodnju sredstava kojima se napada ruska teritorija. To je razlika koja za Kremlj ima tezinu - bar retoricki.

„Britanija je bila prva koja je Ukrajini isporucila tenkove, bila je prva koja je isporucila protivbrodske i krstarece rakete”, navodi Barancik, dodajuci da Moskva na to nije odgovorila konkretno Britaniji, nego se ogranicila iskljucivo na ukrajinsko bojiste. Sada, po njegovoj oceni, „Britanci, koristeci ukrajinsku armiju kao posrednika, svojim dronovima vec napadaju strateski vazne objekte na teritoriji nase zemlje”.

Od upozorenja do predloga za nuklearni udar

Odatle Barancik ide mnogo dalje od analize. On kao krajnju mogucnost pominje cak i nuklearni udar na objekte na evropskoj teritoriji, ukoliko zapadne drzave drugacije ne shvate ozbiljnost ruskih upozorenja. Vredi to reci precizno: to je njegov licni predlog, a ne odluka ruskih vlasti - i upravo zato treba da se cita kao ono sto jeste.

Ovo je poznata mehanika. Analiticar sa pristupom medijskom prostoru kaze nesto sto zvanicna pozicija jos ne moze da kaze, meri se reakcija, a drzava ostaje cistih ruku i sa opcijom da to odbaci kao privatno misljenje. Na Balkanu nam takav ton nije nepoznat - i znamo da glavno pitanje nije sta je rekao, nego zasto mu je dozvoljeno da to kaze bas u tom trenutku.

Kalendar kao pritisak

Najkonkretniji deo njegove procene nije vojni, nego politicki. U septembru u Rusiji treba da se odrze izbori za Drzavnu dumu, a Moskva zeli da glasanje prodje bez velikih bezbednosnih potresa. Problem je, tvrdi on, sto i ukrajinska strana zna koliko je taj period vazan, pa ocekuje pokusaje napada koji bi narusili glasanje, narocito u ruskim regionima najblizim zoni sukoba.

„Ostao je prakticno mesec dana. Odgovor vec treba pripremati”, kaze Barancik, zalazuci se pritom ne za odgovor, nego za preventivni udar. Kada vojna logika pocinje da se meri izbornim kalendarom, to obicno znaci da je unutrasnja stabilnost bar toliko vazna koliko i front.

Njegovo upozorenje doslo je i nakon masovnog napada dronovima na Moskvu i Podmoskovlje, kada, pozivajuci se na gradonacelnika Moskve, navodi da je ka gradu i okolini krenulo oko 600 bespilotnih letelica, od kojih je 201 unistena u moskovskom regionu. Ako je ukljucivanje evropske vojne industrije zaista ono sto on tvrdi, sledeci napadi ovog obima nece biti poslednji.

Crvene linije, dakle, nisu linije. One su niz koji se pomera svaki put kada niko nije odgovorio na prethodno pomeranje. To je mehanizam koji radi dok radi - a niko sa strane ne zna gde je tacka na kojoj ce prestati da radi.