Ruski višenamenski lovac Su-35S ušao je duboko u vazdušni prostor pod ukrajinskom kontrolom u Sumskoj oblasti, preleteo iznad naselja Ugrojidi, lansirao krstareću raketu H-59/69 ka gradu Sumi i potom se vratio u Kursku oblast. Bez presretanja.

Let sam po sebi nije spektakularan. Ono što ga čini neobičnim jeste to što ruski borbeni avioni godinama izbegavaju upravo ovo.

Prema navodima OSINT kanala AMK Maping, Su-35 je ušao u Ukrajinu kod sela Turja, preleteo iznad Ugrojida, potom napravio oštar zaokret ka severu i vratio se preko područja Sudže. Isti izvor navodi da je tokom leta lansirana raketa ka Sumima i da je projektil pogodio metu.

Zašto ovo odstupa od obrasca

Ruski Su-35S, Su-30SM, Su-30SM2 i Su-34 uglavnom lansiraju navođene bombe i druga sredstva sa distance, nastojeći da ostanu iza linije fronta i van zone gde bi mogli biti ugroženi ukrajinskim protivvazdušnim sistemima.

Taj oprez nije bez osnova. Ukrajinska PVO je tokom rata već obarala ruske borbene avione, uključujući i Su-35, pa je Moskva poslednjih godina znatno opreznije koristila skupe lovce u blizini područja pokrivenih ozbiljnijim sistemima.

Ovaj put je, prema dostupnim navodima, avion prešao na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom, izvršio lansiranje i napustio područje bez pokušaja presretanja koji bi bio javno zabeležen.

Testiranje, ili nešto drugo?

Među vojnim posmatračima pojavila se pretpostavka da je let mogao poslužiti i za proveru reakcije ukrajinske protivvazdušne odbrane - koliko brzo radari otkrivaju borbeni avion, da li će biti uključeni sistemi sa većim dometom, da li će uopšte biti lansirana raketa.

Odatle se stiglo i do pitanja raspoloživosti raketa za američke sisteme Patriot. Pretpostavka da Rusija postaje spremnija da rizikuje sa borbenim avionima jer procenjuje da Ukrajina nema dovoljno presretača - ostaje procena, ne potvrđena činjenica.

I to vredi naglasiti, jer u ovakvim pričama razlika između procene i činjenice nestaje veoma brzo. Odsustvo zabeleženog presretanja nije dokaz da zalihe nedostaju. Moguće je da avion nije ušao u zonu odgovarajuće baterije, moguće je da ukrajinska strana nije htela da otkrije njenu poziciju, mogući su i drugi operativni razlozi.

Šta ostaje kada se oduzmu spekulacije

H-59 i novija H-69 spadaju u ruske navođene rakete vazduh-zemlja, a H-69 je razvijena iz porodice H-59 i može se koristiti sa više ruskih borbenih aviona, među kojima i Su-35.

Zasad nema zvanične potvrde ruske ili ukrajinske strane za sve detalje ovog konkretnog leta, pa se podaci o ruti i lansiranju zasnivaju na izveštajima izvora koji prate ratna dejstva.

Ostaje činjenica da je jedan avion ušao, odstrelio i vratio se - i da je to godinama bila retkost. Ako takvi letovi prestanu da budu retkost, to će značiti da se nešto u ravnoteži na nebu iznad Ukrajine promenilo. O tome je još rano govoriti. Ali vredi brojati.