Izraelski premijer Benjamin Netanjahu potvrdio je da je Izrael upozorio Tursku pre nego što je napao vojnu bazu u severozapadnoj Siriji. Poruka je, prema njegovim rečima, bila kratka: „Nemoj.\" Nisu poslušali, pa je usledio vazdušni udar.

Netanjahu je ovo rekao u podkastu, dan posle napada na bazu koju je Turska planirala da zauzme. Poruka od jedne reči između dve države koje su obe formalni partneri Zapada - to je diplomatija u 2026. godini.

Telefonski poziv pre udara

Prema izvorima, šef Mosada Roman Gofman kontaktirao je sirijskog ministra spoljnih poslova Asada al Šaibanija 14. avgusta, upravo zbog turskog vojnog prisustva u Siriji. To je među kontaktima na najvišem nivou između Izraela i nove sirijske vlasti otkako je režim Bašara al Asada pao u decembru 2024. godine.

I Turska i Sirija oštro su osudile udar. Iz Damaska su saopštili materijalnu štetu, ali bez žrtava. Američki ambasador Tom Barak nazvao ga je „nepotrebnom eskalacijom\" - formulacija koju vredi pročitati dvaput, jer dolazi od saveznika i jednih i drugih.

Granica koju Izrael crta

Kabinet Netanjahua saopštio je da dozvoljavanje turskoj vojsci da se pozicionira na vazduhoplovnoj bazi narušava dogovoreni status kvo, i da je Izrael više puta upozoravao Siriju da će takvo raspoređivanje ugroziti izraelsku bezbednost. Sirija je, kažu odande, izabrala da ignoriše ta upozorenja.

Paradoks je što uprkos svemu ovome, Izrael i sirijske vlasti vode direktne pregovore i imaju uspostavljene mehanizme za razmenu obaveštajnih podataka. Razgovara se i bombarduje istovremeno. Balkan zna ovu scenu napamet - susedi koji sede za istim stolom danju i crtaju linije noću.

Ko povlači crvenu liniju

Poruka Izraela nije bila upućena samo Damasku. Ona je bila upućena Ankari, a ona je članica NATO-a. Kada jedna država poruči drugoj da će vojno širenje na jug tretirati kao direktnu pretnju - i potom to dokaže avionima - sistem saveza koji je trebalo da sprečava ovakve stvari očigledno nema šta da kaže.

Koliko puta treba da se ponovi ista scena da bi neko priznao da linije na mapi drže oni koji ih crtaju silom, a ne oni koji ih potpisuju na papiru?