Smokva je jedna od retkih namirnica kojoj ne treba marketing. Kada se pojavi na pijaci, leto je pri kraju - ove godine sezona je počela još u avgustu zbog visokih temperatura. Ima kratak prozor, kvari se brzo i ne trpi čekanje. Baš zato je čudno koliko malo stvari radimo s njom.

Nutritivno, smokva nije samo šećer. Ima vlakna koja pomažu varenje i daju osećaj sitosti, minerale - kalijum, kalcijum i magnezijum - koji rade za mišiće i kosti, prirodne šećere za brzu energiju, vitamine i fenolna jedinjenja koja štite ćelije, i visok sadržaj vode. Kora se jede kada je plod zreo i tu je deo vlakana i korisnih sastojaka.

Za doručak radi skoro svuda: u jogurtu s orasima i semenkama, preko ovsene kaše, kao ukras na pudingu od čije. Kod predjela kombinacija sa sirom je ono što nikada ne podbaci - tost sa sirom i rukolom, smokva na dasci sa sirevima, ražnjić s mocarelom i čeri paradajzom, ili jednostavno pored humusa.

U salati smokva igra istu ulogu kao kiseli turšija u teškom jelu - ona je kontrapunkt. S pršutom i zelenom salatom, s kozjim sirom, u verziji kaprezea s mocarelom, ili s avokadom i semenkama. Slatki udar usred slane osnove je ono zbog čega salata prestaje da bude obaveza.

Za desert se koristi kao dekoracija tartova i kolača, kao sastojak u testu, ili potopljena u čokoladu. I tu je ono što se najmanje očekuje: smokva ide i na picu, u čatni ili sos, pored sladoleda, kao ukras supe i u testenine.

Sve to znači jednu stvar. Ako smokvu jedete samo kao voće direktno iz tanjira, koristite je na jedan način od petnaest mogućih - i to u sezoni koja traje nekoliko nedelja. Sledeće godine ista dilema pojaviće se na istom mestu, samo što ćete vi već znati šta da radite.