Prema policijskom saopštenju, trinaestogodišnjak je izbo tri osobe u tuči u Čairu 31. avgusta oko 22 časa. Jedan od povređenih je njegov vršnjak, proboden u srce, koji se bori za život. Protiv trinaestogodišnjaka neće se voditi krivični postupak.

Ne zato što postoji sumnja da li je to učinio. Zato što ima trinaest godina.

Gde staje zakon

Krivični zakonik i Zakon o pravdi za decu postavljaju jasnu granicu: dete ispod 14 godina nije krivično odgovorno. Prema njemu ne može da se vodi krivični postupak, ne može mu se izreći vaspitna mera i ne može biti upućeno u popravni dom. Granica nije diskreciona - ona je apsolutna, i sud pred njom staje bez obzira na posledicu.

Osnovno javno tužilaštvo Skoplje pokrenulo je istragu protiv njegovog 19-godišnjeg brata, za krivično delo nasilja, i dostavilo predlog za pritvor. Tužilaštvo navodi da su dvojica preduzela radnje kojima su jednom detetu i jednoj punoletnoj osobi nanete teške telesne povrede ubodima noža, a lakše je povređeno još jedno dete.

„U javnosti i kod prisutnih lica izazivali su osećaj nesigurnosti, ugroženosti, straha i uznemirenosti”, stoji u saopštenju Tužilaštva.

Šta ostaje umesto postupka

Po obaveštenju policije, nadležnost za trinaestogodišnjaka u potpunosti prelazi na mesni Centar za socijalni rad. Socijalne službe mogu da otvore postupak nadzora nad roditeljskim pravom, da odrede psihosocijalnu podršku ili savetodavni rad sa porodicom.

To su mere pomoći i zaštite - nisu krivična kazna i nisu krivična sankcija. Država nema mehanizam za fizičku izolaciju učinioca tog uzrasta, ni onda kada su posledice na rubu smrti.

Pitanje koje nije za sud

Granica krivične odgovornosti nije makedonski izum - svako zakonodavstvo postavlja uzrast ispod kojeg se dete ne tretira kao odrasla osoba. To je princip koji vredi braniti.

Ali princip podrazumeva da umesto kazne dolazi nešto drugo - sistem koji radi sa detetom i porodicom pre i posle ovakvih incidenata. Tu je tačka na kojoj se makedonska priča razlikuje od evropske. Kada nadležnost pređe na Centar za socijalni rad, pitanje nije da li je zakon ispravan, nego da li centar ima dovoljno zaposlenih, dovoljno psihologa i dovoljno vremena za slučaj koji mu je juče pao na sto.

Niko od institucija do sada nije odgovorio koliko slučajeva vodi jedan stručni radnik u Centrima za socijalni rad u Skoplju. To je brojka koja govori šta realno znači „psihosocijalna podrška” u ovom konkretnom slučaju - i to je brojka koja postoji, samo nije zatražena.

Trinaestogodišnjak koji je proboden u srce još uvek je u bolnici. Za trinaestogodišnjaka koji ga je probo, krivičnog postupka neće biti. Između te dve rečenice stoji jedan član zakona koji je tačan i jedan sistem koji treba da podnese sve ono što zakon ne pokriva.