U julu i avgustu Vašington je uveo visoke carine na uvozne dronove i na njihove komponente. Carine za same dronove stupaju na snagu u septembru, a one za delove slede 2027. godine. Obrazloženje je nacionalna bezbednost. Rezultat, prema ljudima koji rade u industriji, neće biti ono što se planira.

Mehanizam nije nov. Takozvana Covered List američkog regulatora za telekomunikacije postoji od 2021. godine i prvobitno je bila usmerena ka opremi za telekomunikacije i nadzor od Huawei, ZTE i Hikvision. Sada se spisak širi na dronove i na naprednu robotiku. Logika je ista: ako je proizvod kineski, ne sme da uđe u strateške sektore.

Problem je u brojkama. U prvoj polovini 2026. godine u svetu je isporučeno 22.000 humanoidnih robota. Pet kineskih proizvođača - AgiBot, Unitree, Galbot, UBTECH i Leju Robotics - napravilo je 86 odsto svih tih isporuka. Ne radi se o tržišnoj prednosti koja se zatvara carinom. Radi se o proizvodnoj skali koja se gradi godinama.

Rečenica koja govori celu priču

„Sjedinjene Američke Države vode u vrhunskoj veštačkoj inteligenciji, u softveru i u inovaciji kod poluprovodnika. Kina vodi u proizvodnoj skali, u dubini lanca snabdevanja i u ceni”, kaže Ankur Saksena, investicioni direktor u TDK Ventures.

A zatim dodaje rečenicu koja vredi više od celog paketa mera: „Ne možeš sankcijama da zaobiđeš krivu troškova. Možeš samo da je nadgradiš, a Amerika još nije počela sa investicijom dugom jednu deceniju koju će to zahtevati.”

Prema njemu, alternativa Kini nije čisto domaći američki lanac snabdevanja, već raznovrstan saveznički. To je sasvim druga stvar, i skupa je.

Šta se dešava sa ostatkom sveta

Analitičari ne očekuju čistu podelu na dva bloka, već razdrobljeno tržište. Na jednoj strani američki sistem izgrađen oko proizvoda koji zadovoljavaju domaće vojne standarde. Na drugoj - kineski proizvodi usmereni ka niskoj ceni i velikom obimu, koji se sada intenzivnije šire ka Evropi, Jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi i Bliskom istoku.

Tu se uključujemo i mi. Kada se jedno tržište zatvori, roba ne nestaje - ona traži druga vrata. Region koji nema sopstvenu proizvodnju dronova ni robotike, a ima nisku kupovnu moć i slabu regulativu za uvoz takvih uređaja, upravo je ono što proizvođač vidi kao sledeću adresu. Ne kao pretnju, već kao priliku - za njih.

Soumen Mandal, glavni analitičar u Counterpoint Research, primećuje da američke firme u humanoidnoj robotici rade u daleko manjem obimu od kineskih. A Jang Fang iz kalifornijskog startapa Beagle Technology očekuje da robotika postaje sve regionalnija, jer će kompanije dizajnirati prema lokalnim potrebama za radnom snagom.

Znači pitanje za svakoga ko nije ni u Vašingtonu ni u Pekingu glasi ovako: kada ovi uređaji stignu i do nas - a stići će - ko će odlučivati šta sme da leti nad našim glavama i ko čuva podatke koje oni prikupljaju? Carina za to ne postoji.