U gradu Portu, u legendarnoj knjižari Lello, pevačica Dua Lipa otvorila je biblioteku kakvu vlast ne želi da vidi: sto knjiga koje su negde u svetu zabranjene. Nije marketinški trik, već svetilište za upravo ona dela koja je neko pokušao da izbriše s polica.

Sam spisak je optužnica. „Sto godina samoće“ Gabrijela Garsije Markesa - cenzurisana u Floridi i Teksasu zbog navodno eksplicitnog sadržaja. „1984“ Orvela - zabranjivana neprestano zbog kritike totalitarizma. „451 stepen po Farenhajtu“ Bredberija - ironično cenzurisana, iako baš ona upozorava na spaljivanje knjiga. „Ubiti pticu rugalicu“, „Lovac u žitu“, „Sluškinjina priča“ - sve označene, sve negde, nekad, sklonjene od nekoga ko ih se plašio.

Brojke koje projekat navodi su zastrašujuće. Samo u 2023. godini, u američkim školama i bibliotekama cenzurisano je 4.240 knjiga. Tokom 2024, pisci su hapšeni ili zatvarani u preko 40 zemalja zbog svojih dela. Kuba, Venecuela i Liban zakonom kažnjavaju materijale koji kritikuju vlast. Cenzura nije relikvija prošlosti - ona radi i danas, samo drugačije obučena.

„Ovde ćete naći 100 knjiga koje postavljaju pitanja ili su same bile dovedene u pitanje“, rekla je Dua Lipa. „Neke su zabranile školske vlasti jer govore o rasi ili seksualnosti. Druge, napisane za LGBT čitaoce, sklonjene su s polica.“ Kad jedna pop-zvezda čini više za slobodu govora od mnogih ministarstava kulture, to govori nešto i o pop-zvezdama, i o ministarstvima. A pitanje koje ostaje visi u vazduhu: koliko bi knjiga preživelo ovakav spisak kod nas?