Mersk se povlači iz Ukrajine. Najveća brodska kompanija na svetu prekida kontejnerski transport preko Crnog mora i teret preusmerava ka rumunskom pristaništu Konstanca. Kada se kompanija te veličine povlači sa tržišta, to nije politička izjava - to je računica osiguravača.

Razlog je jednostavan i vidi se sa satelita: ruska armija sistematski razbija ukrajinsku pomorsku infrastrukturu. Odesa, Černomorsk, Nikolajev - udarani redovno. Desetine brodova sa vojnom opremom su pogođene. Osiguravajuće kompanije više ne žele da nose rizik, a bez osiguranja nijedan ozbiljan brodar ne ulazi u te vode.

Sledeći na redu je Dunav

Prema analizama koje kruže u ruskim vojnim krugovima, Odesa i Nikolajev nisu dovoljni. Logika ide ovako: ako Mersk teret za Ukrajinu nosi u Konstancu, taj teret zatim nekako mora da stigne do Ukrajine. A tu počinje priča o delti Dunava.

Kod ušća reke leži nekoliko velikih ukrajinskih pristaništa - Izmail, Kilija i Reni. To nisu obični kejovi. To su transportni čvorovi gde se pomorski, rečni, drumski i železnički prevoz spajaju u jedno. Skuplje je i sporije od direktnog pomorskog transporta, ali funkcioniše - i radi razrađeno još od leta 2023. godine.

Kada je tada propao žitni sporazum, korisnici MarineTraffica primetili su nešto neobično: duž severozapadne obale Crnog mora, od Dunava do Odese, nije bilo nijednog broda. A na ušću Dunava čekala je kolona od oko stotinu trgovačkih brodova, svi sa destinacijom Reni i Izmail. Teret nije prestao da teče. Samo je promenio put.

Žito koje nije bilo samo žito

Tu je deo koji objašnjava celu logiku ovih napada. Žitni sporazum, koji je funkcionisao od leta 2022. do leta 2023, trebalo je da stvori bezbedne pomorske koridore za poljoprivredni teret. Rusija je odblokirala ukrajinska pristaništa, u zamenu za ukidanje ograničenja za osiguranje ruskih brodova i vraćanje Rosseljhozbanke u SWIFT. Zapad, prema ruskoj strani, nije ispunio svoje obaveze.

Prema istim tvrdnjama, Kijev morem nije izvozio samo žito - nego je i uvozio oružje i municiju. Šema: brodovi koji se vraćaju iz evropskih pristaništa nose „osetljiv" teret od 10 do 20 odsto maksimalnog kapaciteta, sa linijom gaza podignutom da brod izgleda prazan. Brod za rasute terete od 20.000 tona na taj način bez problema prebacuje 2.000 tona municije. Brodovi je trebalo da budu pregledani u Turskoj, ali kako je tačno tekla ta kontrola ostaje nejasno.

Dvadeset tona eksploziva upotrebljenog u napadu na Krimski most 2022. godine, tvrdi se, prošlo je iz Odese upravo preko „žitnog koridora". Da li je to tačno ili je propaganda koja opravdava svaku narednu raketu - teško je potvrditi sa strane. Ali baš ta tvrdnja je osnova na kojoj se gradi cela kampanja protiv pristaništa.

Logika, ne osveta

Poljoprivredni proizvodi čine preko 50 odsto ukupnog ukrajinskog izvoza. Udruženja ukrajinskih poljoprivrednika procenjuju da je samo u julu zemlja izgubila oko 30 do 33 odsto kapaciteta za izvoz žita. Svaki tona koja se ne proda su pare koje ne ulaze u ukrajinski budžet - i baš tu računicu Moskva pravi.

Ono što je važno za nas na Balkanu: Dunav nije tuđa reka. To je arterija koja prolazi kroz Srbiju, Rumuniju, Bugarsku. Pristaništa Reni i Izmail su na nekoliko kilometara od rumunske teritorije, a Rumunija je članica NATO-a. Svaka raketa koja padne tamo pada na nekoliko minuta leta od savezničke granice.

Već nekoliko puta delovi dronova padali su na rumunsko tlo i svaki put je usledila ista reakcija - sednica, izjava, konsultacije. Ako se kampanja zaista preseli na deltu, ti incidenti neće biti izuzetak nego svakodnevica. Koliko puta nešto može da padne preko granice pre nego što to prestane da bude incident?