Administracija Donalda Trampa zatražila je od evropskih vlada da otvore strateške rezerve dizela - i pritom im zapretila da bi u suprotnom, pred samu zimu, mogla da zabrani američki izvoz. Evropske diplomate su besnele i govorile o „ucenama”. Na kraju su zemlje G7 najavile da će u naredna četiri meseca pustiti 100 miliona barela dizela i sirove nafte iz strateških rezervi.

Pozadina je poznata. Cene dizela su na rekordnim nivoima zbog rata koji je Vašington početkom ove godine pokrenuo protiv Irana i zbog ruskog rata u Ukrajini. Oba sukoba nanela su ogromnu štetu rafinerijama na Bliskom istoku i u Evropi. A u SAD uskoro su izbori za Kongres, i birači su ljuti zbog cena energije.

„To se zove ucena”

Prema deset direktora iz naftne industrije i evropskih vladinih funkcionera koji su govorili anonimno, Bela kuća nije išla uobičajenim putem preko Međunarodne agencije za energiju, nego je kontaktirala države jednu po jednu, telefonom ili lično, sa predlozima koji su se menjali iz dana u dan. Američki ministar energetike Kris Rajt u Berlinu je tražio 120 miliona barela. Sledećeg dana kasno uveče američki funkcioneri direktno su kontaktirali Emanuela Makrona i zatražili 100 miliona barela.

Jedan evropski diplomata zahtev je otvoreno nazvao ucenom. Trgovac dizelom bio je još direktniji: „Sada vrše pritisak na EU da ih izvuče iz nevolje i prete zabranom američkog izvoza da bi je naterali. Pa, to se zove ucena.” Berlin i druge prestonice interno su se protivile, tvrdeći da je ultimatum pokušaj da se smire američki birači pred izbore. Velike članice EU čak su odlučile da pitanje podignu na nivo agencije. Samo dan kasnije - popustile su.

Visoki funkcioner iz zemlje članice G7 odluku je nazvao „odbrambenom”: pomogla je Trampu pred izbore, ali je zaštitila saveznike od pretnje zabranom izvoza. Poruka američkih ministara šefovima naftnih kompanija, prema jednom direktoru, glasila je: „Bolje pritisnite prijatelje u EU, ili ćemo vas srediti zabranom.”

Makron: ton nije bio preteći

Emanuel Makron tvrdi da niko nikoga nije ucenjivao. „Ton našeg razgovora nije bio preteći, bio je konstruktivan. Nema zabrane izvoza. Predsednik Tramp je bio vrlo jasan po tom pitanju”, poručio je. Deo diplomata u EU, pak, tvrdi da je novo puštanje samo potvrda obaveze iz marta za 400 miliona barela, od kojih veći deo nikada nije stigao na evropska tržišta jer nije mogao da se takmiči sa jeftinijom američkom sirovom naftom.

Kevin Haset, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće, kaže da Evropljani imaju „ogromnu, ogromnu količinu” rafinisanih proizvoda, posebno dizela, i da sada imaju prostora da pomognu svetskoj privredi. Visoki američki funkcioner već najavljuje da bi mogla biti potrebna i nova puštanja - i da Vašington „očekuje da partneri budu spremni da deluju”.

Ironija je što i sama naftna industrija ubeđuje Belu kuću da bi zabrana bila bumerang: rafinerije bi morale da uspore proizvodnju pošto izgube glavna strana tržišta, a veliku ekonomsku štetu pretrpele bi Evropa i Latinska Amerika. I Rajt i ministar finansija Skot Besent smatraju da je zabrana loša ideja. Ali Besent bi je, prema ljudima iz industrije, sproveo ako Tramp tako odluči.

Najuticajnije evropske prestonice za jedan dan stigle su od „ovo je ucena” do „ton je bio konstruktivan”. Ako Berlin i Pariz tako brzo popuštaju pred nekoliko telefonskih poziva iz Vašingtona, koliko prostora za sopstveni glas će imati zemlje koje još čekaju pred vratima EU?