Evropske vlade, od Rejkjavika do Haga, počinju da se pripremaju za nešto što je donedavno bilo scenario za holivudski film. Duboko u severnom Atlantiku radi ogroman sistem morskih struja poznat kao AMOC - Atlantska meridionalna prevrtna cirkulacija. On nosi toplu tropsku vodu ka severu i štiti Evropu od smrzavanja. Zbog stalnog ispuštanja gasova staklene bašte, ova okeanska toplotna pumpa slabi - i postoji rizik da potpuno stane.

Koliko je važna, najlakše se vidi na karti. Pariz nema hladne zime kao Otava, iako francuska prestonica leži malo severnije. Island i severnoevropske zemlje nemaju sibirsku klimu. Mehanizam je jednostavan: u severnom Atlantiku hladna i slana voda tone u dubine i vuče topliju vodu ka severu. Ali kako se topi grenlandski led i kako obilne kiše unose sve više slatke vode, more postaje toplije i manje slano, dakle i manje gusto. Takva voda teže tone, a cirkulacija slabi. Slabije struje nose manje soli na sever, voda se dodatno razblažuje - i krug se zatvara.

Oblast neobično hladne vode južno od Grenlanda, koju su naučnici nazvali „hladna mrlja”, pojačava strah da je usporavanje već u toku. Drugi istraživači analizirali su klimatske modele i zapise o temperaturi mora, a njihovi zaključci ukazuju da bi kolaps mogao da dođe ranije nego što se predviđalo.

Vlade više ne čekaju

Island je kolaps AMOC-a proglasio rizikom po nacionalnu bezbednost. Holandija istražuje šta bi usporavanje značilo za njenu odbranu od mora, Finska procenjuje moguće posledice, a Velika Britanija ulaže 81 milion funti (94 miliona evra) u istraživački program za sistem ranog upozoravanja. O pretnji su počeli da razgovaraju i nordijski ministri. Zabrinutost je stigla i do Brisela, gde je evropska komesarka za zelenu tranziciju Tereza Ribera prošle godine predložila da se AMOC uvrsti među ključne pojmove vezane za nacionalnu bezbednost u Evropi.

„Bilo bi neodgovorno čekati apsolutnu sigurnost pre nego što počnemo sa pripremama. Jer kada posledice postanu nepobitne, možda će biti kasno da ih sprečimo”, izjavio je islandski ministar za klimu Johan Paul Johanson. „Ovde nije reč o panici ili širenju straha. To je jednostavno odgovorno upravljanje.”

Šta kažu studije

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) zaključio je 2023. da je „veoma verovatno da će AMOC oslabiti tokom 21. veka” - za 24 do 39 odsto u odnosu na predindustrijski nivo. Panel je sa „srednjim nivoom poverenja” procenio da se nagli kolaps ne očekuje pre 2100. godine. Kasnija istraživanja su alarmantnija. Dve nedavne studije smestile su tačku prevrtanja oko sredine ovog veka. Treća je zaključila da je kolaps pre kraja veka verovatniji nego ne, čak i ako se smanje emisije. Prema četvrtoj, rizik od gašenja je oko 25 odsto i pri blagom zagrevanju. Ima i suprotnog glasa: jedan nedavni rad smatra da je potpuni kolaps u ovom veku malo verovatan.

Naučnici još ne znaju gde je tačno prag posle kojeg kolaps postaje neizbežan, niti koliko smo mu blizu. Procene se kreću od 1,4 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa - što je zagrevanje koje je svet upravo dostigao - pa sve do 8 stepeni. Posebnu zabrinutost izaziva subpolarni vrtlog južno od Grenlanda, koji bi mogao da prestane da meša vodu već četrdesetih. „Teško je reći kada tačno, ali smatram da postoji značajan rizik da se to dogodi u narednih 20 godina”, kaže Svinda Falkena sa Univerziteta u Utrehtu. „To znači da planiranje mora da počne odmah.”

Evropa posle kolapsa

Slika koju naučnici opisuju je dramatična, iako nije film „Dan posle sutra” - nema dokaza da je tako brzo zamrzavanje moguće. Zime bi donele jake oluje, arktički led bi se spustio ka Škotskoj i nordijskim fjordovima, a na Baltičkom moru bili bi potrebni ledolomci. Talasi hladnoće mogli bi da spuste temperature do minus 20 u Holandiji i minus 40 u Skandinaviji. Nivo mora duž delova severnog Atlantika podigao bi se za dodatnih pola metra. Suša u Zapadnoj Africi mogla bi da natera migrante na sever, jer bi se tropski kišni pojas pomerio ka jugu. Prema jednom radu, površina pogodna za uzgoj poljoprivrednih kultura u Velikoj Britaniji pala bi sa današnjih 32 na samo 7 odsto.

Ironija je u instrumentima. Jedino što direktno pokazuje kako se AMOC menja jesu merni uređaji razbacani po Atlantiku, a najduži program, RAPID, ima samo 20 godina podataka. Veliki deo mreže finansira se kratkoročnim grantovima, od kojih neki ističu 2028. godine. Administracija Donalda Trampa početkom godine odlučila je da skrati finansiranje i ukloni merne bove, ali je povukla odluku posle snažnih reakcija. Kontinent se priprema za katastrofu, a termometar mu visi o ugovoru koji ističe.

Balkan ne leži na Atlantiku i nijedna od ovih studija ne pominje Makedoniju. Ali Island pravi nacionalnu procenu rizika za nešto što će se možda dogoditi tek posle 2100. godine. Koliko institucija u regionu ima ozbiljan plan za sledeću sušu ili sledeći poplavni talas? „Neizvesnost nije razlog za neaktivnost. Ona je razlog za bolje upravljanje rizicima”, kaže Valid Ueslati, rukovodilac odeljenja za klimu u OECD-u.