Postoje domovi koji su uređeni da izgledaju dobro na fotografiji, i postoje domovi koji su uređeni da se u njima živi glasno, bez srama i bez praznog zida. Potkrovlje Alaske i Marija Vakerizo u Madridu - njihova „plava kuća“ - bez sumnje je od ovih drugih. To nije dom u klasičnom smislu; to je privatni klub, prostor za proslavu života, odvojen od roze kuće tri sprata niže gde par zaista živi.

Prvo što udara je boja. Električno plavi zidovi i tavanica obložena ogledalima, tako da se ceo prostor umnožava kada pogledaš nagore. Pod je u životinjskom printu, tapacirunzi u zebru i leopard, po zidovima vise tapiserije s motivima pejzaža. Ovo nije dom koji šapuće - on viče, i to namerno.

Detalji su nagomilani jedan preko drugog po logici koju sama Alaska naziva suprotnom minimalizmu. Fluorescentne staklene vazne u limeti, narandžastoj i crvenoj, disko-kugle razbacane po tavanici, neonski znaci i stari automati za kockanje. Uramljene retro fotografije s ramovima u zlatu i sjaju, reprodukcije suvenira, ploče od porcelana s likovima Merilin Monro i Pamele Anderson. Među svim tim - originalna ulja Huana Gatija.

Prostor je podeljen na zone s „mogućnostima“, kako kaže Alaska, umesto na klasične sobe. Ima deo za igre s automatom do lažnog pekarskog pulta, kuhinju, i biblioteku-kancelariju s impozantnom kolekcijom umetničkih knjiga - od Karavađa i grčke arhitekture do palmistike. Kristalni lusteri vise do plastičnih hot-dogova i sladoleda; reklamni posteri za patatas bravas stoje do religioznih ikona - Bogorodica od Fatime, meksička sveta srca, porcelanski tigrovi.

Iza celog tog haosa stoji jasna filozofija. „Minimalizam te ostavlja golim; pretrpanost je mnogo gostoljubivija“, kaže Alaska. Za nju, svaki predmet nije samo predmet - nego značenje i uspomena. „Mnogo sam materijalistična - volim stvari, ali ne zbog same stvari, nego zbog njenog značenja i sećanja.“ U ovom domu, ništa nije slučajno razbacano; sve nosi priču.

A iza estetike stoji i nešto toplije. Posle 27 godina zajedno, Alaska kaže da je samo to što i dalje želiš da budeš s istom osobom poklon. Plava kuća nije samo scena za goste - ona je zajednički jezik dvoje ljudi koji su izgradili svet tačno onakav kakav žele. Za balkanskog čitaoca naviknutog na „čisto i neutralno“ kao jedini dobar ukus, ovaj dom je podsetnik da je ukus ličan - i da pretrpan dom s dušom ponekad greje više od savršeno praznog.