Ministarka finansija Gordana Dimitrieska-Kočoska potvrdila je da Makedonija u 2027. godini treba da izda novu evroobveznicu od oko 1,3 milijarde evra. Konačne vladine odluke još nema, ali pripreme su u toku.

Odatle je počela politička bitka u kojoj obe strane bacaju milijarde kao da su sitniš, a niko građaninu ne objašnjava šta je od toga novi dug, a šta zamena starog.

Šta dospeva u 2027

Prema ministarki, obaveze koje dospevaju sledeće godine proizlaze iz ranije izdatih hartija od vrednosti i kratkoročnih državnih zapisa u iznosu od oko 1,1 milijarde evra, plus finansiranje budžetskog deficita od 3,5 odsto BDP-a.

„Kada to dodate na te iznose, to je 1,5 milijardi i jasno je koja je obaveza koju moramo da vratimo sledeće godine”, izjavila je Dimitrieska-Kočoska. Tvrdnje opozicije o četiri milijarde evra zaduženja u dve godine nazvala je „njihovom veselom matematikom”, uz objašnjenje da se moraju uzeti u obzir i otplate.

Ona tvrdi da je javni dug sada ispod 59 odsto BDP-a i ukazala je na ekonomski rast od 4,3 odsto u drugom kvartalu i industrijsku proizvodnju veću za 1,3 odsto na godišnjem nivou.

Šta kaže druga strana

SDSM tvrdi da nova zaduživanja vode zemlju ka ukupnom dugu od oko 12 milijardi evra i učešću javnog duga preko 65 odsto BDP-a. Lider Venko Filipče postavio je pitanje direktno: ako ekonomija zaista ide tako dobro, zašto se država zadužuje više, a ne manje?

Vlada uzvraća da takav račun sabira nova pozajmljivanja, ali ne oduzima dugove koji se istovremeno otplaćuju.

Pitanje koje obe strane izbegavaju

Refinansiranje zaista nije ista vrsta duga kao novo zaduživanje. Kada država uzme 1,1 milijardu da bi vratila 1,1 milijardu, neto stanje se ne menja. To je tačno i opozicija to prećutkuje.

Ali postoji drugi deo računa o kojem vlada govori mnogo manje - deficit. Tih 3,5 odsto BDP-a ne refinansira ništa. To je čist novi dug koji se dodaje na gomilu, i pojavljuje se svake godine, nezavisno od toga koja obaveza dospeva.

Dakle, spor oko toga da li je ukupna cifra četiri ili dve milijarde pokriva pitanje koje realno određuje budućnost: koliko dugo ekonomija koja raste četiri odsto može da troši više nego što prikuplja, i po kojoj kamati će se pozajmiti ta razlika 2027. godine.

Na to nijedna strana nema odgovor. Jedni broje bruto, drugi broje neto, a kamatu plaća isti budžet.