Osam sati sna je broj koji svi znamo napamet i upravo zato ga niko ne proverava. Prema neurološkinji specijalizovanoj za medicinu spavanja, broj nije pogrešan - on je samo nepotpun. Ne spavaš isto ako tih osam sati uzmeš od deset uveče do šest ujutru ili od jedan posle ponoći do devet ujutru.

Razlika nije u raspoloženju ujutru. Razlika je u tome što organizam radi po svom rasporedu koji se ne pregovara sa budilnikom. Kada legneš van prozora u kojem je telo spremno da zaspi, dobijaš sate, ali ne i obnovu koja je trebalo da dođe s njima.

Melatonin ne čeka da tebi bude zgodno

Veštačko svetlo sa ekrana ometa lučenje melatonina - hormona koji telu govori da je noć. To nije nova informacija, ali način na koji se obično prenosi je pogrešan. Ne radi se o tome da ti telefon „kvari san”. Radi se o tome da telefon telu govori da je još uvek dan, pa telo poslušno odlaže uspavljivanje.

Postoje i hronotipovi - ljudi koji su prirodno budni ujutru i ljudi koji prirodno funkcionišu uveče. To nije karakterna osobina i nije disciplina. To je biologija, i ta biologija se retko poklapa sa radnim vremenom.

Kada se raspored i telo ne poklapaju

Kada te radni raspored tera da živiš van svog prirodnog prozora za spavanje, efekat je sličan letenju kroz vremenske zone - samo što nigde nisi putovao. Telo stalno pokušava da se vrati na svoj ritam, a život ga stalno vraća nazad.

Praktični deo saveta je razočaravajuće jednostavan i upravo zato ga niko ne primenjuje: lezi i ustaj u približno isto vreme. Ne samo radnim danima. Vikend je mesto gde većina ljudi pokvari sve ono što je nagradila tokom nedelje - dva dana pomeranja i telo ponovo ne zna gde se nalazi.

Ništa od ovoga ne traži aplikaciju, pametni sat ili dodatak. Traži raspored. A raspored je stvar koja se najmanje prodaje, zato što se na njemu nema šta zaraditi.