Finski prsten sa 42 milijarde sati tuđih podataka ide na berzu pri 16 milijardi dolara: iste nedelje je tužen da san pogađa kao bacanje novčića

Finska Oura podnela je dokumente američkoj Komisiji za hartije od vrednosti i ide na berzu. Brojke u prijavi objašnjavaju zašto sada: prihodi za devet meseci zaključno sa 30. junom skočili su sa 697 miliona na 1,2 milijarde dolara. To je rast od oko 72 odsto za godinu dana, na proizvodu koji je prsten.

Kriva je još oštrija ako se gleda duže. Kompanija je ranije rekla da je 2024. napravila 500 miliona dolara prihoda, 2025. oko milijardu, a ove godine očekuje blizu dve milijarde. Prodato 3,6 miliona prstenova za dvanaest meseci i oko 5 miliona plaćenih članova - ljudi koji plaćaju mesečnu pretplatu da bi gledali sopstvene podatke. Prsten košta između 350 i 400 dolara, ali priča je u pretplati.

I tu je brojka koja najviše vredi: 85 odsto zadržavanja članstva posle dvanaest meseci. Osam od deset ljudi koji se pretplate, godinu dana kasnije još uvek plaća. Za firmu koja prodaje uređaj, to je vrednije od svakog prihoda - to znači da Oura ne prodaje prsten, već iznajmljuje pristup nečemu što svaki korisnik nosi na prstu sve vreme.

Kompanija to i priznaje bez mnogo šminke. U prijavi piše da je sakupila „jedan od najvećih i najkvalitetnijih longitudinalnih biometrijskih skupova podataka u potrošačkom zdravlju” - preko 50 zdravstvenih parametara i blizu 42 milijarde sati fizioloških podataka. Ti podaci, stoji dalje, hrane njene modele za veštačku inteligenciju, koji postaju precizniji kako se istorija člana produbljuje.

Pročitajte tu rečenicu još jednom. Što duže nosiš prsten, to si vredniji za model. Osnovana u Finskoj 2013. godine, kompanija traži oko 3 milijarde dolara na berzi pri proceni vrednosti od 16 milijardi - sa 11 milijardi pre manje od godinu dana. Ne vrednuje se proizvodnja prstenova. Vrednuje se baza.

Ista prijava nosi i drugi deo. Oura je nedavno tužena predlogom za grupnu tužbu koja tvrdi da je dovodila korisnike u zabludu o tačnosti merenja sna - da prstenovi ne mogu da uhvate fiziološke signale potrebne da se odrede faze sna, već se oslanjaju na procene generisane algoritmom, koje tužba opisuje kao malo verodostojnije od bacanja novčića. Kompanija odbacuje navode i najavila je da će se braniti.

Ne mora tužba da uspe da bi bila zanimljiva. Cela vrednost od 16 milijardi počiva na pretpostavci da je merenje dovoljno tačno da neko za njega plaća svakog meseca - i da će zdravstveni osiguravači, poslodavci i lekari, ka kojima Oura otvoreno teži, prihvatiti to merenje. Ako tačnost padne na sudu, ne pada samo jedna funkcija. Pada razlog zbog kojeg baza uopšte vredi.