Državni zavod za reviziju objavio je nalaz koji u jednoj rečenici opisuje celu priču o obnovljivim izvorima u Makedoniji: od 2022. do maja 2025. godine fotonaponske elektrane građene su bez funkcionalnog sistema za planiranje, bez ključnih planskih dokumenata i sa gotovo nikakvim nadzorom na terenu.

Najdrastičniji primer: tri centrale sa instalisanom snagom od 19, 174 i čak 337 megavata dobile su odobrenja za gradnju od opština - a ne od nadležnog ministarstva. Za objekte te veličine postupak je morao da vodi resorno ministarstvo, a Vlada da donese odluku o ovlašćenju.

Centrala od 337 megavata dovoljna je da pokrije potrošnju oko 94.000 domaćinstava. Dozvolu je izdala lokalna samouprava u decembru 2023. godine. Dve manje dobile su opštinske dozvole u januaru 2024.

Praznina koja je otvorila vrata

Revizija pokazuje da je sve do novembra 2024. godine u Zakonu o gradnji postojala sistemska slabost: fotonaponski paneli na zemljištu bili su stavljeni u kategoriju građevina bez ikakvog definisanja njihove snage. Megavat ili trista megavata - ista kategorija, isti postupak.

Druga rupa je još veća. Do maja 2025. godine država uopšte nije donela Indikativni plan za izgradnju kapaciteta iz obnovljivih izvora. Taj dokument je zakonski osnov na kojem se računa da li i gde novi kapacitet fizički može da se priključi na elektroenergetski sistem.

Bez njega, ministarstva godinama nisu mogla zakonski da daju saglasnosti za centrale veće od 10 megavata. Investitori su dobijali odobrenja samo na osnovu Zakona o gradnji, potpuno zaobilazeći energetske filtere. Preduzeća nadležna za energetsku i komunalnu infrastrukturu davala su mišljenja za priključak, kako beleže revizori, čisto formalno - bez stvarnih provera kapaciteta mreže.

Revizija je našla i slučajeve gde su izdata dva građevinska odobrenja na osnovu jednog istog urbanističkog izvoda za jednu parcelu. Investitori nisu imali jednak tretman ni pri plaćanju komunalija.

Novi zakon, isti zastoj

U maju 2025. donet je novi Zakon o energetici sa obavezom godišnjih planova. Godišnji plan za 2026. donet je na vreme, ali u njemu nisu učestvovale sve pozvane institucije - 74 opštine nisu dostavile svoje energetske planove, jer nadležni nisu doneli podzakonski akt o njihovom sadržaju i metodologiji.

Još uvek nije donet pravilnik o kriterijumima za dobijanje ovlašćenja, niti je formirana vladina komisija za dodelu ovlašćenja. To znači institucionalni zastoj za svaki novi projekat snage od jednog megavata naviše.

Ono što tek dolazi

Revizori upozoravaju na problem koji još nema ni ime u zakonu. Država nema funkcionalan Registar elektrana, a otpad od fotonaponske opreme i baterijskih skladišta za struju nemaju zakonsku kategorizaciju.

Paneli instalisani danas isteći će za dvadesetak godina. Baterije mnogo brže. Bez pravila za selekciju i tretman te specifične elektronske opreme, institucije ostavljaju direktan rizik po životnu sredinu.

Dakle, zelena tranzicija kod nas se odvija u uslovima gde opština izdaje dozvolu za centralu od 337 megavata, a niko ne vodi evidenciju šta će se raditi sa panelima kada prestanu da rade. To nije tranzicija - to je improvizacija sa zelenom etiketom.