Evropa želi svoj odgovor na američku veštačku inteligenciju, i taj odgovor se i dalje zove Mistral. Francuski lab za veštačku inteligenciju je u ranim pregovorima da skupi oko 3 milijarde evra (3,5 milijardi dolara), pri čemu bi kompanija bila procenjena na 20 milijardi evra - skoro dvostruko više od 11,7 milijardi iz prošlogodišnjeg kruga finansiranja.

Brojka zvuči impresivno dok se ne stavi do konkurencije. Mistral je dosad skupio oko 4 milijarde dolara ukupno. Za poređenje, američki OpenAI je uzeo 186 milijardi, a Anthropic 161 milijardu dolara. To nije razlika u klasi, to je razlika u ligi - i upravo pokazuje koliko su napred otišle američke laboratorije u prihodima, u usvajanju modela i u potražnji od kompanija.

Mistral je krenuo 2023. sa parolom "napredna veštačka inteligencija u rukama svih", i za razliku od američkih rivala, deo svojih modela nudi sa otvorenim težinama - svako može da ih prilagodi kako želi. Ali pravi adut kompanije nije tehnika, nego politika. Dok se evropske države sve više distanciraju od američke tehnologije, Mistral se prodaje kao "suverena", domaća, bliža alternativa.

I tu biznis postaje geopolitika. Kompanija gradi data centar kod Pariza i već je sklopila ugovore sa francuskom armijom, sa vladom Luksemburga i sa nekoliko velikih evropskih firmi. Kad jedna država poveri veštačku inteligenciju svoje vojske domaćoj firmi umesto američkom gigantu, to više nije tehnološki izbor - to je pitanje kontrole. Da li će Evropa konačno uložiti dovoljno da ima svoj alat, ili je 20 milijardi samo ulaznica za sto gde drugi igraju sa desetostruko višim ulozima? Balkan ovo gleda izdaleka, kao što gleda sve - pošto su drugi već odlučili.