Španski kralj Felipe Šesti i kraljica Leticija od 5. do 7. oktobra biće u Finskoj. To je njihova prva državna poseta ove vrste otkako su na prestolu, a poslednji put su španski monarsi zvanično bili tamo 1989. godine - tada su otputovali Huan Karlos i Sofija. Trideset sedam godina španski monarsi nisu imali državnu posetu Finskoj, a sada je razlog putovanja više nego jasan.

Slika za medije je već spremna: Helsinki, pa Rovaniemi, gradić tačno na Severnom polarnom krugu koji se predstavlja kao zvanični grad Deda Mraza. Snežne šume, polarna svetlost, kultura naroda Sami. Ali čim se otvori program, bajka se povlači. U Rovaniemiju će kralj i finski predsednik Aleksander Stub posetiti Laponsko vazduhoplovno krilo finskih oružanih snaga i bazu Jegerske brigade, sastaće se s regrutima koji služe obavezni vojni rok i držaće govore o evropskoj bezbednosti na Univerzitetu Laponije. Biće i seminar o bezbednosti granica Evrope - „od Arktika do Mediterana”.

Špansko ministarstvo spoljnih poslova ne trudi se ni da to sakrije. Poseta je, prema zvaničnom obrazloženju, deo posvećenosti Španije „strateškoj autonomiji” i bezbednosti Evrope na svim njenim granicama, „s pristupom od 360 stepeni”, uključujući Arktik i Baltik. S kraljevskim parom putuje i ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares. Kad monarh putuje u grad Deda Mraza da bi govorio o odbrani, poruka nije namenjena deci.

Protokol u Helsinkiju

Kraljevski par stiže u ponedeljak, 5. oktobra. Sledećeg dana je svečani doček ispred Predsedničke palate, otvoren za javnost, s pozdravom s balkona od 10 časova. Zatim sastanci delegacija, ručak kod gradonačelnika Danijela Sazonova u gradskoj skupštini i susret kralja s predsednikom parlamenta Jusijem Hala-ahom i premijerom Peterijem Orpom. Popodne je rezervisano za poslovni događaj u Finlandija holu, gde će se sastati finske i španske kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju. U isto vreme kraljica Leticija i prva dama Suzan Ines-Stub posetiće finsko-špansku dvojezičnu školu. Uveče - gala-večera u palati.

Sedmog oktobra sledi venac na Krstu heroja i na grobu maršala Manerhajma na groblju Hijetanijemi, obilazak izložbe posvećene arhitekti Alvaru Altu i otvaranje izložbe savremene španske arhitekture. Sve je to klasičan protokol. Težina posete je u drugom delu dana, u Laponiji.

Zašto baš sada

Finska je 2023. godine ušla u NATO posle decenija vojne neutralnosti i danas ima najdužu kopnenu granicu s Rusijom od svih članica Evropske unije. Španija je, pak, na suprotnom kraju kontinenta, okrenuta ka Mediteranu i Severnoj Africi. Upravo tu vezu, od jedne do druge granice, Madrid želi da pokaže. Pre nego što spakuje kofere za sever, kraljevski par će sledeće nedelje u Madridu dočekati Emanuela i Brižit Makron, takođe u državnoj poseti.

Postoji i jedan detalj koji će na Balkanu prepoznati. Poslednju finsku uzvratnu posetu Španiji napravio je predsednik Marti Ahtisari 1999. godine - iste godine kada je posredovao za kraj bombardovanja Jugoslavije, a kasnije je potpisao i plan o statusu Kosova. Finska je i tada znala da bezbednost nije tema samo za njenu granicu. Pitanje je koliko će se od ove nove severno-južne ose čuti i u našem regionu - ili će Balkan ponovo biti tema tek kad postane problem.