Svečani doček, državna večera, fotografije za istoriju - a na kraju, velikog dogovora nema. Susret Donalda Trampa i Si Đinpinga u Beloj kući završio se produženim trgovinskim primirjem, otvorenim razgovorima o novom ekonomskom aranžmanu i nekoliko direktnih sukoba oko tema koje najviše razdvajaju dve najveće ekonomije sveta. Sve ostalo je pakovanje.

Tajvan: od „ne podržavamo” do „protivimo se”

Najdirektnija poruka došla je od Sija. Prema zvaničnom saopštenju kineskog ministarstva spoljnih poslova, on je rekao Trampu da je stav Pekinga o „nacionalnom ujedinjenju i teritorijalnom integritetu” jasan i da Kina očekuje da SAD stanu protiv nezavisnosti Tajvana. „Nadamo se da će američka strana pažljivo postupati s tajvanskim pitanjem”, poručio je kineski lider.

U diplomatiji upravo ovakve nijanse vrede najviše. Vašington tradicionalno kaže da ne podržava nezavisnost Tajvana. Peking sada traži više - da joj se SAD otvoreno suprotstave. Potvrde da je Tramp prihvatio promenu zasad nema, a Bela kuća odmah posle razgovora nije objavila sopstveni detaljan zapis sa sastanka. Kad jedna strana objavljuje, a druga ćuti, čija će verzija susreta ostati zapisana?

Nad svim tim visi paket američkog oružja za Tajvan, vredan oko 14 milijardi dolara. Posle prethodnog susreta sa Sijem u Pekingu u maju, Tramp je zadržao konačno odobrenje, nazivajući to pitanje „veoma dobrim pregovaračkim adutom”. Drugim rečima, odbrana jednog ostrva postala je žeton na stolu za kojim ostrvo ne sedi. Na Balkanu dobro znamo kakav je osećaj kad velike sile pregovaraju o nečijoj teritoriji, a oni koji tamo žive zaključke saznaju poslednji.

Iran: Peking nije kupio američki recept

Druga velika tema bio je Iran. Kineska strana potvrdila je da su dvojica lidera razgovarala o Bliskom istoku, a Si je pozvao SAD i Iran da se vrate pregovorima i obnove sporazum koji bi otvorio put ka zaustavljanju sukoba. Peking, prema kineskom lideru, podržava povratak Vašingtona i Teherana okviru iz Islamabada i širem sporazumu koji bi obuhvatio iranski nuklearni program i druga otvorena pitanja.

Za Trampa je ovo osetljiva tačka, jer njegova administracija mesecima pokušava da navede Kinu da iskoristi svoj ogroman ekonomski uticaj na Teheran. Kina je najveći trgovinski partner Irana, a rat i zatvaranje Ormuskog moreuza direktno su pogodili energetska tržišta i kineske interese u Persijskom zalivu. Ali Peking je dosad odbijao da jednostavno prihvati američki pristup pritiska. Umesto podrške izolaciji Teherana, Si je doneo drugačiji predlog - nazad za pregovarački sto. Ulogu koju je Vašington napisao za Kinu, Kina očigledno ne želi da igra.

Veštačka inteligencija: „ostavi je gde je” naspram „pod ljudskom kontrolom”

Treća tema bila je veštačka inteligencija. Tramp je još pre susreta najavio da će ono što naziva „superinteligencijom” biti velika tema, ali se zalagao da se razvoj ne opterećuje novim ograničenjima. „Želim da je ostavim tačno tamo gde je”, napisao je Tramp, dodajući da kao američku zaštitu vidi Ministarstvo pravde. Si je došao s drugačijom porukom: „Veštačka inteligencija mora da ostane pod ljudskom kontrolom.” Peking vidi dve zemlje kao konkurente, ali smatra da ima prostora za razmenu informacija o rizicima i za sprečavanje zloupotreba.

Još pre samita, američki i kineski zvaničnici razgovarali su o formalnom dijalogu o bezbednosti veštačke inteligencije, uključujući i kanal za komunikaciju pri ozbiljnim incidentima povezanim s takvim sistemima. Tramp je pre susreta tvrdio da Kina deli njegov stav o ograničenjima - a Si je potom javno govorio upravo o upravljanju rizicima. Ironiju je teško propustiti: američki predsednik traži što manje pravila, a lider Komunističke partije Kine govori o ljudskoj kontroli. Ko od njih dvojice bolje razume šta se gradi?

Trgovinski rat nije završen - rok se samo pomerio

Na ekonomskom frontu postoji konkretan korak, ali ne i konačan dogovor. SAD i Kina produžile su trgovinsko primirje do 10. januara 2027. godine, čime su dobile još dva meseca za pregovore o širem sporazumu. Američki ministar finansija Skot Besent rekao je da je Kina ispunjavala obavezu da kupi 25 miliona tona američke soje, ali da kasni s drugim poljoprivrednim nabavkama vrednim oko 17 milijardi dolara. Vašington je nezadovoljan i tempom kineskih isporuka retkih zemnih elemenata, ključnih za američku tehnološku i vojnu industriju.

Prema kineskom saopštenju, Tramp je na susretu rekao da je nova runda ekonomskih pregovora donela rezultate i da dve strane treba da nastave kako bi postigle „još bolji dogovor”. U prevodu: carine, kineska kupovina američke robe, pristup retkim zemnim elementima i američka ograničenja za izvoz najnaprednije tehnologije u Kinu - sva najteža pitanja - ostaju na stolu. Trgovinski rat nije završen, samo je stavljen na pauzu do januara.

Ukrajina na stolu, detalja nema

Iz kineskog izveštaja izašla je još jedna informacija koja se u javnom delu susreta gotovo nije ni pomenula: Tramp i Si razgovarali su i o Ukrajini, o Korejskom poluostrvu i o drugim međunarodnim krizama. Šta je tačno rečeno o ratu u Ukrajini, ni Peking ni Bela kuća nisu objavili. Ukrajina je bila na stolu, ali nema nikakvog osnova da se tvrdi da je odatle izašao bilo kakav novi dogovor.

U najširem strateškom delu svog nastupa, Si je ponovo pomenuo takozvanu Tukididovu zamku - teoriju prema kojoj uspon nove sile i njen sukob interesa s postojećom dominantnom silom mogu dve države odvesti u rat. Rekao je da se takav ishod može izbeći i pozvao na redovan dijalog dve vojske i bolje mehanizme za sprečavanje kriza. Nadmetanje Kine i SAD, prema njemu, treba da bude „trka u sustizanju”, a ne borba u kojoj jedan mora da izgubi da bi drugi pobedio. Balkan je odavno naučio da je, kad velike sile počnu da govore o ratu među sobom, najtesnije onima koji stoje između njih.