Grenland ima oko 56.000 stanovnika i više leda nego puteva. I upravo to ostrvo sada postaje mesto gde se Vašington, Kopenhagen i Nuk dogovaraju o vojsci - sa potpisom koji bi, prema izvorima, trebalo da padne u utorak, dok su svetski lideri okupljeni na Generalnoj skupštini UN. Tajming nije slučajan. Ovakve stvari se ne potpisuju kada niko ne gleda, nego upravo kada svi gledaju.

Reč je o dve stare baze iz Hladnog rata na jugu ostrva. Jedna je u Narsarsuaku, naselju sa nekoliko desetina stanovnika, gde je američka baza Blui Vest Van zatvorena pedesetih godina. Druga je u Mestersvigu, koju danas koristi Sirijus patrola - danska specijalna jedinica koja se kreće psećim zapregama. Ako vam to zvuči kao detalj iz drugog veka, to je zato što zaista jeste. Sada u taj pejzaž dolazi američko vojno prisustvo, a planirano je i na istočnoj obali.

Sporazum koji niko nije video

Tekst sporazuma nije objavljen. Tri izvora upoznata sa aranžmanom kažu da detalji nisu konačni dok dokument ne bude potpisan. Dakle: znamo da se nešto potpisuje, znamo približno gde, ali ne znamo šta tačno u njemu piše. Koliko puta smo videli ovu scenu na Balkanu - saopštenje prvo, sadržaj potom, ako uopšte?

Danska ima svoju liniju odbrane u svemu ovome i ona je pažljivo sastavljena: sporazum, tvrde iz Kopenhagena, stavlja arktičku bezbednost pod kišobran NATO-a, umesto da to bude stvar samo Vašingtona i Danske. Prevedeno sa diplomatskog na običan jezik - ako već ne možemo da ga sprečimo, neka bar bude više potpisnika u sobi. To je taktika manjeg, a manji je ovde zemlja članica EU i NATO-a.

Pritisak koji traje mesecima

Aranžman dolazi posle meseci pritiska predsednika Donalda Trampa, koji je više puta otvoreno govorio o američkoj kontroli nad Grenlandom i nije isključio ni vojnu ni ekonomsku silu. Kada najjača armija sveta kaže da „ne isključuje” opcije oko teritorije saveznika, to nije pregovaračka pozicija - to je podsetnik ko drži sto.

Brojke iz prošlosti daju meru. Tokom Hladnog rata SAD su imale 17 vojnih objekata na Grenlandu i preko 10.000 ljudi. Danas ostaje samo svemirska baza Pituffik sa oko 150 američkih vojnika. To znači da ovo nije izgradnja od nule - to je povratak u prostor koji je jednom već napušten jer se smatralo da više nije potreban. Ako se neko vraća tamo odakle je jednom otišao, vredi pitati šta se promenilo u računici.

A za nas ovde dole na jugu priča ima prepoznatljiv oblik. Mala teritorija, veliki interesi, i sporazum čiji će sadržaj prvo saznati novinari, pa tek onda građani. Balkan tu sekvencu zna napamet. Razlika je što na Grenlandu ima leda, a kod nas su bila samo obećanja da je sve to „u našem interesu”.