Američki predsednici retko lično odlaze na aerodrom da dočekaju stranog lidera. Donald Tramp je to uradio za Si Đinpinga. U vojnoj bazi Džoint bejs Endruz, Tramp i prva dama Melanija čekali su kineskog predsednika i njegovu suprugu Peng Lijuan odmah pored aviona: crveni tepih, počasna garda, vojni orkestar koji je izveo američku i kinesku himnu i dvoje dece sa cvećem.

Zatim je došao deo koji nije protokol, već poruka. Dok su njih dvojica stajala jedan pored drugog na pisti, iznad njih su uz jaku buku preletela dva američka strateška bombardera B-1. Na pisti je istovremeno bilo postrojeno šest lovaca F-22 i šest F-16. Rukovanje, prijateljsko tapšanje po leđima - i demonstracija američke vojne moći, servirana na crvenom tepihu.

Tramp je na sličan način prošle godine na Aljasci dočekao ruskog predsednika Vladimira Putina. Dakle, svečani doček nije nagrada za lepo ponašanje, već alat. Pitanje je šta Tramp ovog puta želi da dobije njime.

Iza ceremonije: spisak sporova

Glavni deo trodnevne državne posete sledi u Beloj kući: nova svečana ceremonija, razgovori iza zatvorenih vrata i državna večera. Na stolu su carine, trgovina, retki zemni metali, napredni čipovi, veštačka inteligencija, Tajvan i odnosi Kine sa Iranom i Rusijom. Drugim rečima, gotovo sve oko čega se dve najveće sile svađaju.

Si ne dolazi praznih ruku. Najjači adut Pekinga su retki zemni metali, ključni za elektroniku, automobile i vojnu opremu. Kina dominira u njihovoj preradi i poslednjih meseci je ograničenjima izvoza pokazala koliko američka industrija zavisi od kineskih isporuka. Sada lakši pristup tim metalima može da ponudi kao ustupak - u zamenu za popuštanje dela američkih trgovinskih i tehnoloških ograničenja.

Drugi adut je poljoprivreda. Kina se već obavezala na velike kupovine američke soje, a razgovara se i o dodatnom uvozu američkih poljoprivrednih proizvoda vrednom milijarde dolara. Na stolu je i moguć povratak američke nafte i gasa na kinesko tržište, gde je uvoz snažno pao posle novih carina. Za Trampa je to idealna roba: merljiva, vidljiva i politički korisna, jer ide direktno američkim farmerima.

Peking će zauzvrat tražiti olabavljivanje američkih ograničenja za izvoz naprednih čipova i druge tehnologije u Kinu. Upravo je kontrola poluprovodnika jedno od glavnih oružja kojima Vašington pokušava da uspori kineski razvoj veštačke inteligencije i vojne tehnologije. Zato se ne očekuje veliki konačni sporazum, već niz ograničenih ustupaka kojima će dve strane produžiti period relativnog trgovinskog mira.

Tajvan: tema za koju nema crvenog tepiha

Najopasnije pitanje ostaje Tajvan. Kina ostrvo smatra delom svoje teritorije i ne isključuje silu da bi ga preuzela, a SAD Tajvanu prodaju oružje i protive se nasilnoj promeni postojećeg stanja. Vašington, pak, pritiska Peking zbog kupovine iranske nafte i izvoza robe dvostruke namene u Rusiju. Tramp poslednjih meseci ponavlja da želi direktan odnos sa Sijem i da su razgovori njih dvojice neophodni kako ekonomsko i strateško rivalstvo ne bi preraslo u ozbiljniju krizu.

Bombarderi iznad piste bili su za kamere. Sporazum, ako ga bude, pisaće se u sobi bez njih. Balkan tu scenu zna napamet: veliki se rukuju pred objektivima, a ko je šta dobio saznaje se kasnije - ako se uopšte sazna.