Dvojica severnokorejskih vojnika, zarobljenih u ruskoj Kurskoj oblasti, trebalo je tiho da stignu u Južnu Koreju. Umesto toga, postali su diplomatski incident. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je 23. septembra, s govornice Generalne skupštine UN, objavio da je Ukrajina nedavno „poslala dvojicu severnokorejskih ratnih zarobljenika u Republiku Koreju” i da je jedan od njih posle zarobljavanja pokušao da se ubije. U Seulu to nisu primili kao gest prijateljstva.

Južnokorejski predsednik Li Džae Mjung odgovorio je dugom porukom. Prema njemu, Kijev i Seul su se prethodno dogovorili da transfer ostane tajan, a Ukrajina je taj dogovor prekršila. „Pitanje prebacivanja severnokorejskih ratnih zarobljenika u Južnu Koreju izuzetno je osetljivo i snažno utiče na diplomatiju, nacionalnu bezbednost i stanje na Korejskom poluostrvu”, napisao je Li.

Najzanimljiviji deo poruke je priznanje da je tajna imala političku cenu. „Zašto u vladi ne bi bilo predloga da objavimo prebacivanje, kad bi nam to očigledno pomoglo da popravimo podršku u javnosti? Međutim, kad smo uzeli u obzir brojne probleme koje bi objava mogla da izazove, zaključili smo da je tajnost ispravna sa svakog aspekta”, napisao je. Retko političar javno prizna da se odrekao poena kod birača - još ređe da je to uradio namerno.

Li je oštro odbacio i kritike da je njegova vlada pokušala nešto da sakrije: „Čoveka koji zbog male lične koristi ugrožava nečiji život, nacionalne interese i bezbednost nazivamo ubicom ili izdajnikom.” Prema Ukrajini je bio diplomatičniji, ali jasan: „Ne znam kakve je okolnosti imala ukrajinska strana kad je prekršila dogovor o tajnosti i objavila informaciju, ali mnogo žalim zbog toga.”

Kijev je uzvratio. Kancelarija ukrajinskog predsednika izjavila je za jedan južnokorejski medij da je objavljena samo činjenica o transferu, bez detalja o postupku, i da bi bilo „čudno” očekivati da ceo transfer ostane tajan. Dvojica vojnika zarobljena su početkom 2025. godine, a kasnije su izrazili želju da odu u Južnu Koreju umesto da budu vraćeni u Severnu. Južnokorejsko ministarstvo spoljnih poslova još je u junu objavilo da je spremno da primi takve zarobljenike.

Pozadina je veća od dvojice ljudi. Severna Koreja je postala jedan od najbližih saveznika Moskve posle ruske invazije: poslala je vojnike, balističke rakete, artiljerijske granate i raketne bacače. Prema procenama američkih obaveštajnih službi, više od 12.000 severnokorejskih vojnika učestvovalo je u ratu na ruskoj strani, a u aprilu je Kim Džong Un otvorio muzej posvećen njima. Upravo su životi ljudi, prema Liju, bili razlog da Seul ćuti.

Pitanje je poznato i na Balkanu: koliko često političari razmenjuju tuđu tajnu za aplauz s govornice? Zelenski je dobio snažnu rečenicu u UN, a glavobolja je ostala u Seulu. Dvojica vojnika, koji su jedino želeli da se ne vrate u Pjongjang, ponovo su postali nečiji argument.