U crkvi Ris u Oslu norveška kraljevska porodica 23. septembra oprostila se od princeze Astrid. Preminula je 11. septembra, u 94. godini - petnaest dana posle smrti svog mlađeg brata, kralja Haralda Petog. Crkva je bila otvorena za svakog građanina koji je želeo da dođe. Taj detalj govori više od svih kruna u prvim redovima.

Kovčeg, prekriven norveškom zastavom, posle službe izneo je sam kralj Hokon Osmi - Astridin sinovac - zajedno sa njenih petoro dece. Deca i unuci stavili su crvene ruže na njega. Među vencima evropskih dvorova stajale su i bele ruže britanske princeze En. U prvim redovima sedele su kraljica Mete-Marit, prestolonaslednica Ingrid i kraljica Sonja, koja je za nekoliko nedelja izgubila i supruga i njegovu sestru. Iz inostranstva su došli švedska prestolonaslednica Viktorija, princeza Margareta od Luksemburga, belgijska princeza Astrid i princ Lorenc.

Najjaču rečenicu nije izgovorio sveštenik, već političar. Ministar finansija Jens Stoltenberg, čovek koji je celu deceniju vodio NATO, govorio je o nečemu sasvim privatnom: „Bila je prisutna kada se on rodio i bila je prisutna kada je umro. Astrid je brinula o Haraldu.” Rečenica kojoj ne treba nijedna titula. Možda je upravo to najiskreniji opis monarhije: porodica koja svoje gubitke proživljava pred celom državom.

Parohijski sveštenik Pol Erik Virgenes opisao ju je kao „važnu podršku” koja je ceo život učestvovala u zadacima kraljevske porodice. Astrid je na prestolu videla sva četiri norveška monarha od nezavisnosti 1905. do danas. Država je to priznala na svoj način: za njen 70. rođendan, 2002. godine, vlada joj je dodelila penziju za decenije službe.

U crkvi su primećena dva prazna mesta. Princ Sverre Magnus, kraljev sin, nije došao jer studira u Lisabonu. Marijus Borg Hejbi, sin Mete-Marit iz vremena pre braka, izostao je zbog pravne situacije - u kućnom je pritvoru i čeka ponovljeno suđenje u februaru 2027. Koliko je to odsustvo zakonska nužnost, a koliko odluka dvora da jedna fotografija iz klupe ne zasenči celu ceremoniju?

Izbor crkve nije bio slučajan: u Risu je sahranjen Astridin suprug, Johan Martin Ferner. Njen pas Vilma, za koju kažu da joj je bila „sve”, već ima novi dom kod jednog od dece. A švedska prestolonaslednica Viktorija za nekoliko nedelja izgubila je i svog kuma, kralja Haralda, i Astrid.

Na Balkanu su kraljevske sahrane uglavnom tema za istorijske knjige ili za nostalgiju. U Norveškoj su državna rutina otvorenih vrata - i u tome je cela poenta. Kontinuitet je jedino što monarhija zaista prodaje, a na sahrani se on vidi najjasnije.