Gorivo u Evropskoj uniji u julu je bilo skuplje za 16,9 odsto nego u istom mesecu prosle godine. To nije procena nekog analiticara sa mikrofonom pred sobom - to su brojke Evrostata, objavljene crno na belo.

A sama brojka je manje zanimljiva od toga gde je udarila najjace. Najveci godisnji rast zabelezen je u Rumuniji - 24,2 odsto. Za njom dolaze Nemacka i Litvanija sa po 22,9 odsto, a odmah iza njih Bugarska sa 22,2 odsto. Holandija 22, Finska 20,5. Pogledajte tu listu jos jednom: dva od prva cetiri najveca skoka dogodila su se kod nasih neposrednih suseda na Balkanu.

Od 27 clanica Unije, u 25 je gorivo skuplje nego pre godinu dana. Cene su blago pale samo u Madjarskoj - za 0,1 odsto, sto je statisticka nula. Najmanji rast imaju Svedska sa 1,2 i Irska sa 3,2 odsto. Malta se uopste ne pomera, jer tamo drzava regulise cene goriva jos od 2020. godine. Jedna zemlja je odlucila da je cena goriva previse vazna da bi se ostavila trzistu, i otada nema iznenadjenja na pumpi.

Mesec koji je promenio smer

Ako vam samo godisnja brojka izgleda kao spor trend, mesecna pokazuje nesto drugo. U julu je dizel u EU poskupeo za 4,3 odsto, a benzin za 4,7 odsto - i to odmah nakon sto je u junu dizel bio jeftiniji za 6,4, a benzin za 4,2 odsto u odnosu na maj. Znaci, u junu cene padaju i svi odahnu, a u julu se vracaju nazad za mesec dana.

Dizel je izmedju juna i jula poskupeo u 17 zemalja Unije. Najvise u Poljskoj - 13,4 odsto, Nemackoj 12,7 i Grckoj 12,1 odsto. Kod benzina je slika podeljena: poskupljenje u 14 zemalja, pojeftinjenje u 12. Najvece skokove opet vodi Poljska sa 17,2 odsto, zatim Nemacka sa 11 i Spanija sa 7,1 odsto.

Grcka u prva tri po poskupljenju dizela je podatak koji vredi zadrzati nekoliko sekundi duze. To je zemlja kroz koju prolazi svako ko iz ovog regiona krene ka moru automobilom, i zemlja gde mnogi pune rezervoar na povratku jer je tamo bilo isplativije. Da li taj racun izgleda isto u julu kao u junu?

Ko je platio racun za politicku odluku

Pozadina svega ovoga nije misterija. Energetski raskid izmedju Unije i Rusije zbog rata u Ukrajini glavni je pokretac nestabilnosti i rasta cena energenata u Evropi. To je politicka odluka doneta u Briselu, sa svim svojim argumentima, i ta odluka ima cenu koja se pojavljuje svakog meseca u tabelama Evrostata.

Moskva to retoricki koristi sa zadovoljstvom. Ruski predsednik Vladimir Putin vise puta je upozoravao Brisel da ce odricanje od ruskih energenata dugorocno pretvoriti Evropu u ekonomsku zonu sa najskupljom energijom na svetu i da ce to najvise pogoditi evropsku industriju. To je njegova teza, izgovorena od strane koja ima direktan interes da zvuci bas tako - ali brojke Evrostata nisu njegove.

Ovo je deo gde se obicno ocekuje mudra recenica o tome kako ce Evropa izdrzati. Umesto toga, samo jedno pitanje: kada jednu politicku odluku placaju vozaci u Rumuniji sa 24 odsto i u Bugarskoj sa 22 odsto, koliko dugo te brojke ostaju samo ekonomija, a od kada postaju politika?