Narodna banka objavila je monetarne podatke za jul i u njima ima jedan podatak koji vredi zadrzati: krediti rastu 13,3 odsto godisnje, depoziti 8,8. Zaduzivanje raste brze od stednje, i to ne od juce.

Ukupni krediti nedrzavnog sektora krajem jula dostigli su 595,6 milijardi dinara. Za godinu dana kreditni portfolio banaka uvecan je za vise od 73 milijarde dinara. Ukupni depoziti iznose 673,1 milijardu - visi za 8,8 odsto godisnje, ali nizi za 0,4 odsto u odnosu na jun.

Kompanije povukle 8,7 milijardi dinara za jedan mesec

Ceo taj mesecni pad depozita dolazi sa jednog mesta. Korporativni depoziti za samo jedan mesec smanjeni su za 4,6 odsto - sa 190,4 na 181,7 milijardi dinara, odnosno oko 8,7 milijardi. Pad je registrovan i kod dinarskih i kod deviznih.

U istom mesecu, krediti kompanija porasli su na skoro 296 milijardi dinara, sa godisnjim rastom od 14,5 odsto. Najbrze rastu dinarski korporativni krediti - za godinu dana uvecani za 19,6 odsto.

Dakle kompanije istovremeno prazne racune i zaduzuju se vise. To moze da znaci investicioni ciklus. Moze da znaci i pritisak na likvidnost. Podatak sam po sebi ne kazuje koje je od to dvoje - ali povlacenje od 8,7 milijardi dinara u jednom mesecu nije rutina.

Domacinstva stede i zaduzuju se u isto vreme

Kod gradjana je trend drugaciji i na prvi pogled kontradiktoran. Depoziti domacinstava u julu dostigli su 462,4 milijarde dinara - rast od 1,6 odsto mesecno i 11,1 odsto godisnje. Za godinu dana stednja je uvecana za vise od 50 milijardi dinara.

Istovremeno, krediti domacinstava dostigli su 297 milijardi dinara, sa godisnjim rastom od 12,2 odsto.

Najzesca stavka su stambeni krediti: 119 milijardi dinara, za 16,6 odsto vise nego u julu prosle godine. Potrosacki rastu za 12,1 odsto. Automobilski su pali za 0,3 odsto mesecno, ali su godisnje visi za 5,6.

Zanimljivo je i ono sto pada: krediti preko kreditnih kartica smanjeni su za 4 odsto na godisnjem nivou, a negativna salda tekucih racuna za 5,4 odsto. Skupo kratkorocno zaduzivanje se napusta. Dugorocno, vezano za stan na dvadeset ili trideset godina, ubrzava.

Sta to kazuje zajedno

Stambeni kredit koji raste 16,6 odsto godisnje u zemlji gde je prosecna neto-plata pala na 48.381 dinar nije znak da su ljudi postali bogatiji. To je znak da cena stanova raste brze od plate, pa za isti kvadrat treba veci i duzi dug.

Deo te matematike objasnjava i rastuca stednja - domacinstva skupljaju ucesce. Ostatak objasnjavaju banke, koje u ovakvom ciklusu zaradjuju na obe strane bilansa.

Sve dok su kamate stabilne, ova konstrukcija drzi. Pitanje koje niko ne zeli da postavi jeste sta se desava sa 119 milijardi dinara stambenih kredita ako to prestane da vazi.