Pre nego što postane princeza Monaka, Grejs Keli bila je holivudska zvezda koja je znala da venčanje nije jedan događaj, već tri. 18. aprila 1956. godine - jedan dan pre religiozne svadbe - nosila je dve različite haljine u istom danu, jednu za prijem gostiju, a drugu za građansku ceremoniju. I obe ostavljaju veći utisak od bleštave satenske svadbene opreme koja sledećeg dana postala globalna slika.

Jutarnji fustan, koji je napravio dizajner Helen Rose (MGM kostimograf koji je Grejs poznavao iz Holivuda), bio je sređen „midi" sa „korola" siluetom popularizovanom od Kristijana Diora. Kratki bafant rukavi, lagana suknja, tanak pojas, preklopljen Piter Pan ovratnik sa mašnom, neutralne štikle, beli rukavci i torbica sa pastoralnim motivom. U kratkoj talasastoj kosi - ukrasne mašnice. To je bila odeća za prijem gostiju i prihvatanje svadbenih poklona u palati.

Građanska ceremonija bila je trenutak za najbolje. Isti dizajner napravio je dvodelni kostim u mekoj šampanjsko-roze boji. Alanson čipka sa svilenim koncem vezena kao brokat. Prilegao gornji deo sa francuskim rukavima i zglobnim manžetama, kopčanje u sredini, bebeška jaka sa mašnom, i suknja sa elegantnim volumenom. Malečki kožni rukavci. Nakit - namerno nula. I tijara sa cvetnim ukrasom u obliku pol-turbana.

Za savremene građanske svadbe - one bez oblaka čipke i bez četvorometarske opašice - ovo je najlepša referenca. Dva izgleda imaju zajedničku DNK sa religioznim svadbenim fustanom koji je sledio jedan dan kasnije, ali bez pompe. I baš to čini svaki podabar: romantika i detalj, bez pozorišta.

Balkanska nevesta koja planira tihu svadbu u opštini ili gradskoj sali, sa pet članova, bez videografa i bez 200 gostiju, ovde ima vrhunski model. Ne treba da bude „mala" svadba - treba da bude smislena. Grejs Keli to je znala 70 godina pre - elegantnost nikad ne znači štedljivost.