Hrvatska policija uhapsila je nekoliko mladih ljudi - među njima i maloletnik - zbog lažnih dojava o bombama u školama u Splitu i Rijeci. Treći talas ovakvog fenomena ove školske godine. I dok se vlast bori sa posebnim zakonom za takve slučajeve, pitanje stoji: zašto deca igraju sa ozbiljnim pretnjama?

Lažne dojave o bombama nisu novost. U sedamdesetim i osamdesetim, to je bio način da se prekine čas. Danas - to je federalno krivično delo u većini zemalja, sa zatvorskim kaznama do nekoliko godina. Hrvatska prati evropski trend, i sudije postupaju ozbiljno.

Ali ko su privedeni? Prema izveštajima - muškarci uzrasta od 14 do 22 godina. Oni nisu "teroristi". Oni nisu organizovane grupe. Oni su deca koja igraju igre sa posledicama. Možda zbog dosade škole. Možda kao "najsmešnija šala". Možda zato što društvene mreže im glorifikuju moment drame.

Hrvatska - zemlja sa 4 miliona stanovnika - ima sistemski problem sa ovakvim dojavama. U 2025. godini imala je preko 200 slučajeva. U 2026. već preko 80. Trend koji raste. I svaki slučaj znači evakuaciju škola, angažman policije i vatrogasaca, paniku roditelja, izgubljeno vreme za nastavu.

Za balkanski region to je upozoravajući signal. Makedonske škole postoje. Mlade imamo. Društvene mreže su iste. Pitanje je: imamo li to već unutar sebe, ili samo još uvek nije izraženo? I ako imamo - imamo li sistem za rano otkrivanje, ili ćemo čekati do trenutka kad situacija eskalira?

Lažna dojava o bombi nije "nevina šala". To je akt koji širi paniku, narušava red, i baca senku na bezbednosni sistem. Hrvatska reakcija sa privođenjima je jasna. Mi još uvek nemamo javnu raspravu o tome kako da se nosimo sa ovim. Možda je vreme da ta rasprava počne - pre nego što neki skopski učenik odluči da se "pohvali" takvom "inicijativom".