Sedam puta od 2015. godine naovamo. Toliko puta se slovenačka predsednica Nataša Pirc Musar našla na istim putničkim spiskovima sa svojom najbližom prijateljicom na putu za Rusiju. Jedno od tih putovanja trajalo je od 26. decembra 2021. do 7. januara 2022. godine - manje od dva meseca pre nego što je Rusija započela potpunu invaziju na Ukrajinu.

Priču su otvorili slovenački „Dnevnik” i austrijska novinska agencija APA, a zatim ju je podigao i nemački „Frankfurter algemajne cajtung”, koji je otvoreno pitao šta je Pirc Musar tako često tražila u Rusiji. Kabinet predsednice odgovorio je da je reč o privatnim turističkim putovanjima i podsetio da je pre mandata posetila preko 80 država. Odgovor je tačan i sasvim legalan. Pitanje ipak ostaje.

Prijateljica sa ruskim državljanstvom i jedan bivši obaveštajac

Pravi čvor nisu sama putovanja, nego ko je putovao sa njom. Viktorija Krivolucka, rusko-slovenačka državljanka i, po opisu same predsednice, njena najbliža prijateljica skoro dvadeset godina, godinama je bila u vezi sa Romanom Jegličem - čovekom koji je početkom devedesetih bio zamenik direktora slovenačke Bezbednosno-informativne službe, prethodnice današnje SOVE.

Prema istraživanju, Krivolucka i Jeglič su 2009. godine bili prijavljeni na istoj adresi u sibirskom Krasnojarsku. Krivolucka je potvrdila da su bili par dok su oboje radili za predstavništva slovenačkih firmi tamo, ali tvrdi da tada ništa nije znala o njegovoj obaveštajnoj prošlosti i da sa njim nema kontakt najmanje petnaest godina. „Dnevnik” je otkrio i da je 2010. godine ona postala prokuristkinja firme „Ruska dača”, čiji je vlasnik Aleš Musar, suprug predsednice.

Služba je smirila, ali nije objasnila

SOVA se prvi put oglasila konkretnije i saopštila da pri bezbednosnoj proveri Krivolucke 2016. godine, kada je dobila slovenačko državljanstvo, nije utvrdila bezbednosno relevantne okolnosti. Dodala je i da kasnije nije bila upoznata sa dodatnim okolnostima koje bi promenile tu procenu.

Time je služba potvrdila ključni deo odbrane predsedničkog kabineta - da Pirc Musar od početka mandata u decembru 2022. godine nije dobila nikakvo upozorenje. Ali primetite šta je tačno rekla SOVA: da 2016. godine nije našla ništa. Ne da nema šta da se nađe, nego da ona tada nije našla. Razlika između te dve formulacije je čitava jedna obaveštajna služba.

Ko je čovek oko koga se sve ovo vrti

Jeglič nije slučajno ime u slovenačkoj javnosti. Kao načelnik službe za suzbijanje kriminala 1988. godine on je potpisao krivičnu prijavu koja je dovela do hapšenja današnjeg premijera Janeza Janše u aferi JBTZ - procesa koji je postao jedan od događaja oko kojih se mobilisala slovenačka javnost protiv tadašnjih jugoslovenskih vlasti. Od 1991. do 1993. godine bio je zamenik direktora VIS-a, a nakon sukoba u službi sredinom devedesetih otišao je u Rusiju, gde je radio kao predstavnik slovenačkih kompanija, između ostalog i Gorenja.

Podaci iz rezervacija letova iz 2007. i 2008. godine ukazuju da je imao i rusko državljanstvo. „Dnevnik” ipak naglašava da u dostupnim bazama nema direktnih dokaza za njegovu povezanost sa ruskim obaveštajnim službama, a njegov nekadašnji pretpostavljeni Miha Brejc izjavio je da mu takva mogućnost ne izgleda verovatno.

Od saobraćajke do ustavne optužbe

Cela priča nije krenula od novinarske istrage, nego od saobraćajne nesreće. Trideset prvog jula, pri povratku iz Hrvatske, u tunelu Kastelec sudarilo se vozilo u kome je putovala predsednica. Pirc Musar je slomila ključnu kost, jedna od saputnica je teže povređena - a Krivolucka je bila jedna od dve prijateljice u policijskom vozilu. Odatle se otvorilo pitanje da li bliska prijateljica sa ruskim državljanstvom predstavlja bezbednosni rizik.

Bivši ustavni sudija Peter Jambrek govorio je o mogućim ustavno-pravnim pitanjima i o ustavnoj optužbi, ali je potom izričito demantovao da sam piše takvu optužbu. Za postupak bi bio potreban predlog najmanje 30 poslanika, pa zatim i većina u parlamentu - što znači da je zasad ovo politička tema, ne pravna.

I šta ostaje na kraju

FAZ zaključuje da zasad ništa od objavljenog ne ukazuje da je Pirc Musar učinila nešto protivzakonito. Nema objavljenih dokaza ni da je Jeglič bio povezan sa ruskim službama, ni da je Krivolucka predstavljala bezbednosni rizik za Sloveniju. To je važno i mora se reći glasno, jer je razlika između sumnje i dokaza ono što deli novinarsku istragu od hajke.

Ali postoji i druga stvar koja se takođe mora reći. Državni vrh, privatna putovanja u Moskvu u mesecima pre najvećeg rata u Evropi od 1945. naovamo, i služba koja kaže da je proverila jednom, pre deset godina. Nijedna od te tri stvari nije krivično delo. Zajedno, ipak, dovoljan su razlog da neko pita - i slovenačka javnost je pitala. Pitanje sada nije da li je predsednica prekršila zakon, nego da li je bezbednosna provera iz 2016. godine uopšte još uvek merilo za nešto u 2026. godini.