Kralj koji je 2020. godine otišao iz Španije u senci finansijskih skandala, ove subote je stajao u La Ferte-Vidamu, zapadno od Pariza, i na besprekornom francuskom zahvaljivao žiriju koji mu je dodelio nagradu „Sen-Simon” za memoare „Pomirenje”. Druga književna nagrada u Francuskoj za šest meseci: u aprilu je ista knjiga dobila Nagradu za političku knjigu francuske Nacionalne skupštine. U Španiji je, za uporedbu, knjiga prodala preko 160.000 primeraka, ali joj nijedna institucija nije pružila plaketu.

Razliku je objasnila sama koautorka, istoričarka Lorans Debre, i to bez zaobilaženja: u Francuskoj je Huan Karlos i dalje „čovek primerne demokratske tranzicije”, dok je u Španiji njegova figura zasenjena poslednjim skandalima. Dodala je da su u finalnom izboru memoari pobedili njenog otca, filozofa Režisa Debrea, i pevačicu Pati Smit, i to apsolutnom većinom. Žiri je jednoglasno tekst nazvao „izuzetnim svedočanstvom”.

Nagrada postoji od 1975. godine i svake godine ide autoru memoara. Mesto nije slučajno: u La Ferte-Vidamu su ruševine zamka vojvode od Sen-Simona, memoarista sa dvora Luja XIV, koji je posle povlačenja sa dvora tamo napisao oko 12.000 strana sećanja. Huan Karlos je paralelu iskoristio do kraja. „Ja sam sam počeo ovaj projekat sa Lorans Debre kada sam napustio dvorac Sarsuela da bih se našao pod dalekim nebesima, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima”, rekao je. „Trebalo mi je rastojanje i mir koje mi je dala ova nova zemlja domaćin da preispitam svoj put. Među sumnjama i ranama, ali daleko od gorčine, odlučio sam da ostavim poslednje nasleđe Špancima: da napišem svoju verziju istine.”

To je rečenica na kojoj vredi stati. Bivši šef države, koji „svoju verziju istine” piše iz Abu Dabija, nagrađivan od francuskog akademika za hrabrost da svedoči umesto da ćuti. Koliko je bivših lidera na Balkanu, sa udobne udaljenosti, izabralo isto: prvo odlazak, pa memoari, pa nagrada od nekoga ko nije platio račun? Pitanje nek ostane otvoreno, ali model je poznat.

Familija je došla u velikom broju. Infanta Elena, unuke Viktorija Federika de Maričalar i Irene Urdangarin, unuka od sestre Marija Surita, krštenica Adelaid d'Orlean, Alvaro i Antonela de Orleans-Borbon. Nedostajala je jedino infanta Kristina, zadržana na putu za humanitarnu saradnju. Da bi bio u Francuskoj, Huan Karlos je napustio regate u Sansensu i propustio dodelu trofeja, što za čoveka koji se nedelju dana slikao na kormilu nije mala žrtva.

U govoru se vratio i na poreklo: rođen u Rimu, odrastao u Švajcarskoj i Portugalu, poslat u Španiju sa deset godina, danas stanovnik Abu Dabija. „Imam slabost prema Francuskoj, gde me uvek dočekuju sa toliko topline. I prema francuskom, koji mi je bio prvi jezik i postao moj jezik za pisanje. Kao vraćanje korenima.” Knjiga je već prevedena na arapski i dobro se prodaje u Latinskoj Americi. Na pitanje da li sledi drugi tom, Debre se nasmejala: „Nije predviđen... barem koliko ja znam.” Dan je završio koktelom i redom ljudi koji su želeli da pozdrave nagrađenog memoarista u zemlji memoarista kraljeva.