Opština Butel započela je potpunu rekonstrukciju svih dečjih i sportskih igrališta - saniraće se oštećeni i dotrajali delovi. Uz to, na svim igralištima i parkovima biće postavljena video oprema za monitoring i nadzor, radi sprečavanja vandalizma.

Sanacija je čista dobit. Slomljena ljuljaška ili iskrivljeni tobogan nije estetski problem, nego bezbednosni - i ako opština zaista obiđe sve lokacije, to je posao koji se odmah vidi.

„Dečja i sportska igrališta su naša zajednička odgovornost i moramo da ih čuvamo. To su mesta gde rastu generacije, stvaraju se prijateljstva i nezaboravne uspomene", izjavio je gradonačelnik Butela, Darko Kostovski, apelujući na građane da se savesno odnose prema urbanoj opremi.

Druga polovina najave traži više detalja

Kamere su ono zbog čega vredi postaviti nekoliko pitanja, ne zato što je nadzor sam po sebi sporan, nego zato što je reč o prostorima gde se svakodnevno snimaju deca.

Ko će imati pristup snimcima? Koliko dugo se čuvaju? Gde se skladište i ko ih obezbeđuje? Da li je urađena procena uticaja na zaštitu ličnih podataka, kako nalaže regulativa o videonadzoru javnih površina? Da li će biti vidljivih oznaka da se prostor snima?

Ovo nisu teorijska pitanja. Sistem kamera na svakom igralištu u jednoj opštini stvara arhivu snimaka maloletnika. Ako su ti snimci dobro uređeni, niko ih neće primetiti i radiće svoj posao - uhvatiće onoga ko noću kida ljuljašku. Ako nisu, problem će se pojaviti kasnije i neće biti mali.

Opština najavljuje i gradnju novih igrališta. To je politika koja vredi - Butel nije naselje prepuno uređenih javnih prostora, pa je svako novo igralište realna dobit za tamošnje porodice.

Ostaje samo jedno pojašnjenje koje opština lako može da da, a vredi da ga da pre nego što se kamere uključe: pravila o tome ko gleda, koliko dugo i po kom osnovu. Oprema se nabavlja jednom. Poverenje roditelja se teže vraća.