U Koreji se ovih dana svi vraćaju kući. Čusok, jedan od najvažnijih korejskih praznika, pada na 15. dan osmog lunarnog meseca - ove godine 25. septembra, a proslava traje od 24. do 26. septembra. Počeo je kao zahvalnost za žetvu, a danas je praznik porodice: povratak kući, poštovanje prema precima i velika zajednička trpeza. Ako treba da se prevede za našeg čitaoca, najbliže je spoju Zadušnica i praznične porodične večere.

Dokrjun Kim i Hisuk Mun - Migel i Ana za svoje mušterije - drže korejski štand sa hranom, Onggi, na pijaci Ibiza u Madridu. Kažu da je priprema praznične trpeze nekada oduzimala cele dane, a danas sve više porodica kupuje gotovu hranu. „Ljudi danas nemaju dovoljno vremena, ali mi smo oduvek više voleli da kuvamo kod kuće za svoje”, kaže Ana. Zvuči poznato? I sarma za praznik se zavija samo za ljude do kojih ti je stvarno stalo.

Džon i dongurangtteng. Mali prženi zalogaji: meso, tofu, škampi, tikvice ili pečurke uvaljaju se u brašno i jaje, pa se prže. Dongurangtteng je varijanta sa mlevenim mesom i povrćem, slična malim ćuftama. Cela veština je u balansu - spolja hrskavo, iznutra sočno.

Galbi-džim. Goveđa rebra koja se polako dinstaju, dok meso ne omekša do kraja, sa soja sosom, mirinom, belim lukom, đumbirom i crnim lukom. Neki dodaju jabuku, žižule ili daši. Ovo je najskuplje i najsporije jelo na trpezi - i upravo zato se pravi za praznik.

Džapče. Staklasti rezanci od slatkog krompira, dangmjon, prženi sa povrćem, pečurkama i ponekad govedinom, začinjeni susamovim uljem i soja sosom. Simbol izobilja, poreklom sa dvora kralja Gvangheguna u 17. veku, koji ga je navodno najviše voleo sa krastavcem, belom rotkvom i šitake pečurkama. Ana kaže da je to jedno od korejskih jela koje najlakše osvaja Špance.

Odžingeo-mučim. Salata od lignje kuvane na pari, sa šargarepom, krastavcem i ljutim sosom, gde se ljuto bori sa kiselim, a jelo ostaje osvežavajuće.

Songpjeon. Praznični desert: kolačići od lepljivog pirinča u obliku polumeseca, punjeni susamom ili sitno seckanim kestenom, kuvani na pari i samo blago slatki.

Većina ovih jela nisu brza. Upravo to je poenta Čusoka, ali i svake naše praznične trpeze: jelo koje traži ceo dan rada način je da kažeš da neko vredi toliko.