Čarls Spenser, brat princeze Dijane, u utorak je objavio memoare „Swan Song: Diana, My Sister” u izdanju „Pengvina”. Do kraja istog dana već se izvinjavao - a Pirs Morgan najavljivao tužbu.

Spor je oko jednog pasusa. Spenser u knjizi tvrdi da su Morgan i još jedan novinar „Mirora” u 1993. godini objavili fotografije Dijane snimljene skrivenom kamerom. Problem je što je Morgan došao u „Dejli miror” tek u oktobru 1995. godine - dve godine kasnije. To nije nijansa tumačenja. To je datum koji svako može da proveri za jednu minutu.

Morgan je reagovao na X: pokrenuće pravni postupak protiv grofa Spensera i njegovih izdavača „za dokazive laži koje je napisao o meni”. Traži otklanjanje spornih pasusa i odštetu, a opis sebe u knjizi - Spenser ga opisuje kao „namrgođenog” pri telefonskom razgovoru o zabuni s pozivom za pogreb - nazvao je prezrivim.

Sa strane Spensera došla je izjava koju vredi pročitati pažljivo: „Kao istoričaru, točnost je grofu Spenseru važna. Zato želi da razjasni da je njegova pretpostavka bila pogrešna.” Pretpostavka. U knjizi koja se prodaje kao svedočanstvo čoveka koji je bio najbliži priči.

Tu leži pitanje koje izdavačka industrija ne želi da otvori. „Pengvin” nije mali izdavač bez resursa. Memoari brata princeze Dijane prolaze kroz pravnu proveru pre štampe - to je standardna procedura. Kako je prošao datum koji se proverava jednim pretraživanjem?

Odgovor je verovatno jednostavniji nego što želimo da priznamo: knjiga je bila napisana da prodaje, a sumnja u sopstveni tekst zabavlja prodaju. Kada je autor istoričar, to teži još više - titula služi upravo kao garancija da je neko proverio.

Sve će se završiti fusnotom u drugom izdanju i s nekoliko nedelja pokrivenosti u tabloidima, što će knjizi napraviti više dobra nego štete. A čitalac koji ju je kupio u utorak ostaje s verzijom u kojoj je jedan čovek obvinjen za nešto što nije mogao da uradi.