Dvadeset do trideset minuta prirodne svetlosti svako jutro. Toliko traži biolog Marija Hose Martinez, izvršna direktorka „Kronohelta”, da bi proradio sistem koji ti reguliše spavanje, hormone, metabolizam, imunitet i koncentraciju. Ne dodatak, ne aplikacija, ne aparat. Izlaženje napolje.

Njeno poređenje je direktno: „Prirodna svetlost je za naš biološki sat ono što je hrana za metabolizam - osnovna potreba.” Svetlost koja ulazi u oko aktivira biološki sistem koji sinhronizuje cirkadijalne ritmove, te dvadesetčetvoročasovne cikluse po kojima telo zna kada da bude budno i kada da se isključi.

Jutro nije slučajno izabrano. Martinez ga naziva „tasterom za resetovanje” organizma - momentom kada se unutrašnji sat poravnava s realnim danom. Propustiš li ga, telo ceo dan radi sa satom koji pokazuje pogrešno vreme, a posledice nisu samo pospanost uveče.

Ključ je u talasnoj dužini. Plava svetlost, ona koje ima najviše ujutru, aktivira budnost. Topli žuti i crveni tonovi uveče dozvoljavaju telu da proizvede melatonin i da se pripremi za spavanje. Problem nastaje kada se redosled prevrne - a to radimo svako veče.

Jaki ekrani i intenzivno LED-osvetljenje pred spavanje šalju mozgu jednu jedinu poruku: još je dan. Mozak je prihvata, jer nema razloga da joj ne veruje - milionima godina takva svetlost je značila da je sunce gore. Martinez je jasna: izbegavaj jake ekrane i dugu izloženost svetlu pred leganjem.

Jesen i zima traže malo više vremena napolju, jer je svetlost slabija. Kod nas to znači da od oktobra nadalje isti efekat traži duži boravak na otvorenom - upravo u periodu kada nam se najmanje izlazi.

Ono što čini ovu preporuku neobičnom je to što se ne prodaje ništa. Nema kapsula, nema pretplate, nema uređaja koji će sve to da meri. Možda se upravo zato o njoj govori mnogo manje nego o najnovijem dodatku za spavanje.