Kada neko umre u oktobru 2025, a pogreb mu je zakazan za decembar 2026. godine, to nije kašnjenje. To je protokol. Kraljica-majka Sirikit od Tajlanda umrla je 24. oktobra prošle godine, u 93. godini, u bolnici „Čulalongkorn” u Bangkoku - i dvor je tek sada objavio točan raspored njenog poslednjeg oproštaja.

Pet dana, jedanaest obrednih čina, posebno izgrađen privremeni krematorijum. Od 15. do 19. decembra Bangkok će praktično stati. Prvo ceremonija zasluga u prestonoj sali „Dusit Maha Prasat” 15. decembra u 17 časova, potom prenos urne do Sanam Luanga sledećeg dana u 7 ujutru, pa sama kraljevska kremacija u 16:30 - prenošena živo na državnoj televiziji. Dana 17. decembra sakupljaju se relikvije, 18. im se odaje počast, a 19. se pepeo polaže u hramove „Vat Račabopit” i „Vat Bovornivet”.

Ono što zapadni novinari obično nazivaju „odugovlačenjem” ovde ima svoju logiku. Tajlandski kraljevski pogreb nije događaj, nego proces - budistička tradicija, dvorska astrologija i ceremonijal koji vekovima određuje ne samo sadržaj nego i datum. Godina žalosti koja je trajala od oktobra 2025. nije bila priprema za pogreb. Ona je bila sasvim odvojena stvar.

Sirikit je bila supruga kralja Bumibola Aduljadeja i majka sadašnjeg kralja Maha Vačiralongkorna. Njen rođendan, 12. avgust, na Tajlandu se slavi kao Dan majke - za celu zemlju, ne samo za dvor. To kaže više o tome kakvu je ulogu igrala nego bilo koji oficijalni biografski tekst.

Zanimljiv je i jedan drugi detalj: dozvola televiziji da prenosi sve. Monarhija koja decenijama drži distancu od javnosti odjednom otvara najintimniji moment za kamere. Da li je to otvorenost ili računica koliko vredi slika kontinuiteta u momentu kada institucija ima potrebu za njom?

Na Balkanu državni pogrebi traju nekoliko časova i završavaju govorom koji niko ne pamti do sledeće nedelje. Tajland odvaja pet dana i četrnaest meseci pripreme. Razlika nije u budžetu - razlika je u tome što jedno društvo protokol tretira kao formalnost, a drugo kao temelj na kome stoji sve ostalo.