Sobranje je održalo nadzornu raspravu o primeni Zakona o upotrebi makedonskog jezika - zakona koji postoji na papiru, ali čija primena, prema opoziciji, godinama stoji u mestu. Pitanje je jednostavno i neprijatno: ako imamo zakon koji štiti jezik, zašto niko ne mari da li se uopšte sprovodi?

Raspravu je vodila Komisija za kulturu i turizam, a na njoj su prisustvovali ministar kulture Zoran Ljutkov, direktorka Inspektorata za makedonski jezik, predstavnici Saveta za makedonski jezik i akademska zajednica. Cilj je bio da se dobije uvid kako se zakonske odredbe primenjuju u praksi i da li institucije ispunjavaju svoje obaveze - ili ih samo nabrajaju u svečanim govorima.

Inicijativa je došla od opozicione SDSM. Poslanica Bisera Kostadinovska-Stojčevska optužila je da vlast dve godine nije sprovela nijednu odredbu zakona, i da jezik „ne sme samo da se spominje u svečanim govorima“, već treba da bude „među prvim prioritetima u kulturnoj i državnoj politici“. Teško je ne složiti se - iako iz usta političara, ovakve reči uvek nose i dozu predizbornog obračuna.

Ono što priči daje težinu jeste jedna ostavka. Predsednica Saveta za makedonski jezik, Simona Gruevska-Madžoska, nedavno je podnela ostavku, optuživši ministra Ljutkova da je ignorisao rad Saveta. Kad čovek postavljen baš da čuva jezik odlazi govoreći da ga niko ne sluša, to govori više od bilo koje nadzorne rasprave. Komisija će pripremiti izveštaj - a mi ćemo videti da li će posle njega uslediti nešto, ili će biti još jedan dokument koji skuplja prašinu dok se jezik brani uglavnom na plakatima za državne praznike.