Najmoćnijeg čoveka Irana nije bilo na javnoj sceni mesecima. Sada ga Teheran pokazuje - u kovčegu, prekriven zastavom, zajedno sa delom porodice.

Iran od 4. do 9. jula održava višednevnu pogrebnu procesiju za vrhovnog vođu Ali Hamneija i nekoliko članova njegove porodice, koji su prema zvaničnoj verziji poginuli krajem februara, u prvoj fazi rata između Irana, SAD i Izraela. Kovčezi su izloženi u velikoj džamiji „Imam Homeini” u Teheranu, prekriveni iranskim zastavama, a vlasti očekuju milione ljudi na ulicama. Među preminulima su, pored samog Hamneija, i njegov zet, najstarija ćerka, snaha i jedno četrnaestomesečno unuče - podatak koji režim koristi da doda na sliku porodice pogođene neprijateljem.

Ali iza grandiozne scenografije krije se pitanje koje Teheran ne želi da izgovori naglas: ko zaista vlada sada? Zvanično, novi vrhovni vođa je Modžtaba Hamnei, sin pokojnog lidera. Problem je što se on krije od javnosti još od napada i do sada se nije pojavio ni na privatnoj ceremoniji za suprugu. Njegovo eventualno pojavljivanje na sahrani dalo bi mu legitimitet; njegovo odsustvo, pak, otvara spekulacije o njegovom zdravstvenom stanju i o tome da li uopšte drži konce u rukama.

Sahrana je i diplomatska predstava. Očekuju se predstavnici iz oko 100 zemalja - među njima pakistanski premijer, kineske i indijske delegacije, čak i predstavnici talibanske vlasti. Pregovori između SAD i Irana pauzirani su dok traje žalost i nastaviće se potom. Drugim rečima, dok milioni oplakuju, diplomatija čeka u hodniku sa satom u ruci.

Za Balkan, ovo nije samo daleka bliskoistočna drama. Kada jedan režim smrt svog lidera pretvara u masovnu manifestaciju moći i jedinstva, to je star i poznat metod - tuga kao političko gorivo. Pitanje je da li Iran ulazi u nepredvidljiviju fazu sada kada čoveka koji je decenijama bio sinonim za režim više nema, a njegov naslednik se krije. A kada se najmoćniji u jednoj državi krije, to je retko znak snage.