Šesto bespilotnih letelica krenulo je ka Moskovskoj oblasti tokom jedne noći. Dvesta jedna oborena je na prilazu gradu, tvrdi gradonačelnik ruske prestonice. Rusko ministarstvo odbrane ide još dalje i kaže da je ukupno oborilo 822 drona. Ako su obe brojke tačne, onda je Ukrajina poslala aerodrom u vazduh - i to ne kao simboličan potez, nego kao sistematski posao.

„Između sinoć i 6.30 ujutru, 600 bespilotnih letelica letelo je ka Moskovskoj oblasti, od kojih je 201 uništena u Moskovskoj oblasti. To je bio najveći vazdušni napad na rusku prestonicu u poslednje dve godine”, izjavio je gradonačelnik, a službe za vanredne situacije radile su na mestima udara.

Rezultat nije ostao samo na sirenama. Izbio je požar u distributivnom skladištu u blizini Moskve i najmanje šest osoba je poginulo. Među pogođenim ciljevima, prema objavama na društvenim mrežama, bilo je i jedno od najvećih skladišta onlajn-trgovca „Vajldberis” - kompanije koja, pored paketa za građane, snabdeva i rusku vojsku opremom. Ona je logistika, a ne kasarna. I upravo zato je meta.

Britanski trag koji se sada vidi

Najzanimljiviji deo ove priče nije broj dronova, nego čiji potpis stoji na njima. „Tajms” je objavio da Ukrajina poslednjih šest meseci koristi britanske dronove za duboke udare u Rusiju. Među njima je i mlazni dron-kamikaza „Najan” kompanije „BAE sistems”, testiran od britanske Kraljevske mornarice, plus još jedan model čiji proizvođač nije otkriven iz bezbednosnih razloga.

„Najveći deo misija za duboke udare sprovodi se ukrajinskim dronovima, ali Oružane snage imale su značajan uspeh i sa britanskim dronovima”, izjavio je visoki izvor iz ukrajinske vojske za britanski list. Ciljevi pogođeni britanskom opremom, navodi se, uključivali su rafinerije nafte u blizini Moskve, u Jaroslavlju i u Volgogradu. Isti dron, prema pisanju, upotrebljen je i na Belgorod.

Tu priča prestaje da bude samo o Ukrajini i Rusiji. Kada oružje proizvedeno u jednoj državi članici NATO-a udara ciljeve duboko na ruskoj teritoriji, pitanje „ko je u ratu s kim” dobija mnogo manje udoban odgovor nego što žele da priznaju u Londonu. „Tajms” sam navodi da bi Rusija, kao odgovor, mogla da pojača hibridni pritisak na Veliku Britaniju. Izvor dodaje da je Moskva već targetirala Britaniju sajber-napadima i špijunažom.

Balkan zna ovu scenu napamet: prvo se isporučuje oprema, potom se objašnjava da to nije učešće, a na kraju neko plaća razliku između to dvoje. Pitanje koje niko ne postavlja naglas jeste ko povlači liniju između pomoći i uključenosti - i šta se dešava kada ona strana koja trpi tu opremu odluči da linija ne postoji.