Britanski „Telegraf” ukrstio je satelitske snimke sa dokumentima koji su procureli na internet i dobio brojku koja se ne tumaci dvosmisleno: najmanje 59 novih lansirnih sina uz granicu sa Ukrajinom i Belorusijom. Nisu to piste, niti hangari. To su mehanicke vodilice sa kojih polecu bespilotne letelice sa fiksnim krilima - bez asfalta, bez aerodroma, bez icega sto se vidi sa puta.

Deo tih baza vec radi. Odatle svake noci krecu talasi koji trose ukrajinsku protivvazdusnu odbranu, a blizina granice znaci da Rusija moze da digne mnogo dronova odjednom i pusti ih u serijama. To je danasnji rat. Ali ono sto zapadne analiticare drzi budnima je nesto drugo.

Dvadeset sina je duze od ostalih

Prema analizi firme „DronSek”, oko 20 novih sina primetno je duze - sto znaci da su prilagodjene novoj generaciji ruskih daljinskih dronova. Sa nekih od tih polozaja, prema istrazivanju, takve letelice mogle bi da stignu do Varsave. Ne do fronta. Do glavnog grada clanice NATO.

Tu ulaze Geran-4 i Geran-5. Prema ukrajinskim dokumentima koji su procureli, nove letelice nose oko 90 kilograma tereta, a mlazni pogon im daje brzinu od oko 600 kilometara na cas i domet blizu 1.000 kilometara. Stari Gerani bili su spori i mobilne ekipe sa mitraljezima mogle su da ih obaraju. Sa mlaznim varijantama vreme za reakciju se drasticno steze.

Ima i dalje. Ukrajinska vojna obavestajna sluzba upozorava da je deo ruskih Gerana opremljen raketama vazduh-vazduh, kako bi mogli da se suprotstave avionima i helikopterima koji ih gone. Medjunarodni institut za strateske studije zabelezio je slucaj oborenog Gerana-4 raketom R-60. Dron koji uzvraca vatru - to je nova linija.

Skladiste za preko 1.000 dronova na jednom mestu

Satelitski snimci pokazuju da se ne sire samo lansirni kapaciteti. Na jednom od objekata ima prostora za skladistenje vise od 1.000 bespilotnih letelica istovremeno, a na nekoliko vaznih lokacija jos se grade nove sine. Deo mreze nastao je preuredjenjem postojecih vojnih baza i civilnih aerodroma, deo je napravljen bukvalno od nule na otvorenom.

Baze se snabdevaju iz fabrika municije i dronova sirom Rusije, medju kojima je i ogroman kompleks u specijalnoj ekonomskoj zoni Alabuga u Tatarstanu - glavnom ruskom centru za proizvodnju letelica tipa Sahed/Geran. Prvobitni plan Alabuge bio je najmanje 6.000 udarnih dronova godisnje, a kapaciteti su otada jos povecavani. Niko tamo ne planira smanjenje.

Zapadne sluzbe gledaju ka Poljskoj

Istraga dolazi u trenutku kada evropske i americke sluzbe otvoreno razmatraju scenarija u kojima bi Rusija testirala odgovor NATO preko provokacije protiv Poljske: incident na poljskoj teritoriji, udar raketama ili dronovima po kriticnoj infrastrukturi, pa cak i operacija pod laznom zastavom za koju bi krivica bila pripisana Kijevu.

„Telegraf” je pri tom oprezan i to zasluzuje da se ponovi: nema podataka da je Moskva donela odluku da izvede takav napad iz novih baza. Rec je o kapacitetu koji se gradi i o scenarijima za koja se NATO priprema. Razlika izmedju mogucnosti i namere je citav jedan rat - ali politika se pravi na mogucnostima, ne na obecanjima.

Predstavnik Alijanse porusio je britanskom listu da je NATO spreman da brani „svaki pedalj saveznicke teritorije”. Formulacija koju slusamo godinama. Pitanje koje ostaje je drugacije: koliko brzo jedan sistem izgradjen za napade na Ukrajinu moze da se okrene na drugu stranu granice?

Za drzave na istocnom krilu NATO racun je konkretan - nove baze, 59 otkrivenih sina, sve veca skladista i brzi Gerani. Balkan nije na tom spisku, ali je dovoljno blizu da zna da se infrastruktura retko gradi za samo jednu namenu.