Cetiri sata je trajao razgovor. Toliko je trebalo americkom izaslaniku Dzaredu Kusneru da pokusa da ubedi Benjamina Netanjahua da prihvati americki mirovni plan za Gazu - ili barem da ne smeta njegovom sprovodjenju. Izvor upoznat sa razgovorima ovo je potvrdio za americke medije.

Plan ima 15 tacaka i Netanjahu ga je vec odbio pocetkom avgusta. Ono sto ovaj razgovor cini zanimljivijim od jos jednog neuspelog diplomatskog pokusaja jeste razlog koji je izneo Kusneru.

Izbori kao argument protiv mira

Prema istom izvoru, izraelski premijer je ocenio da je napredak „problematican” zbog parlamentarnih izbora zakazanih za kraj oktobra. Ankete mu predvidjaju pad podrske, pa se oslanja na desnicarske birace i izbegava ustupke oko Gaze pre glasanja.

To je recenica koju vredi procitati dvaput. Ne radi se o bezbednosnoj proceni, niti o sporu oko uslova. Radi se o kalendaru. Mirovni plan ceka zato sto izbori dolaze ranije - i svako ko je ikada gledao predizbornu kampanju na Balkanu tacno zna kako izgleda kad se drzavna politika zatvori do dana glasanja.

Ko ce prvi spustiti oruzje

Umesto da prihvati plan, Netanjahu je porusio Kusneru i direktoru Odbora za mir Nikolaju Mladenovu da prvi korak mora da napravi Hamas. U nedelju su se njih dvojica sreli sa predstavnicima palestinske organizacije u Egiptu.

Kljucni spor je razoruzanje. Netanjahu trazi potpuno razoruzanje Hamasa kao uslov za povlacenje izraelske vojske iz Gaze. Hamas pak kaze da ce oruzje spustiti samo ako se to desava istovremeno sa postepenim povlacenjem izraelskih snaga iz enklave.

Obe strane traze da druga krene prva. To nije pregovaranje, to je cekanje - a u medjuvremenu kalendar u Jerusalimu radi brze od svake diplomatije. Pitanje je koliko dugo jedan mirovni plan moze da ostane na stolu pre nego sto prestane da bude plan.