Prosečna kamatna stopa na ukupne kredite u junu iznosila je 4,67 odsto - pad od 0,02 procentna poena u odnosu na maj i 0,36 procentnih poena u odnosu na jun prošle godine. Naslov piše da krediti pojeftinjuju. To je tačno. Ali u podacima Narodne banke ima jedan detalj koji taj naslov komplikuje.

Postojeći krediti pojeftinjuju. Novi - ne.

Kod domaćinstava, prosečna kamata na ukupne kredite u junu iznosila je 5,02 odsto, što je 0,42 procentna poena manje nego lane. Ali kod novoodobrenih kredita za građane stopa je dostigla 4,71 odsto - rast od 0,07 procentnih poena za jedan mesec. Isto važi i kod kompanija: ukupni korporativni krediti pali su na 4,31 odsto, a novi su se popeli na 4,25 odsto, za 0,03 poena mesečno. Razlog je, prema podacima, poskupljenje kredita u stranoj valuti.

Znači, ako već imate kredit, mesečna rata se polako hladi. Ako idete da uzmete novi - od ovog meseca plaćate nešto više nego prošlog. To je razlika koja retko ulazi u naslove, a upravo ona određuje odluku čoveka koji sada razmišlja da li da kupi stan.

Depoziti: banke se konačno tuku za vaš novac

Prosečna kamatna stopa na ukupne depozite ostala je praktično nepromenjena - 2,17 odsto. Ali kod novoprimljenih depozita slika je drugačija: 2,54 odsto na nivou celog tržišta, a kod domaćinstava čak 2,74 odsto - rast od 0,21 procentni poen za jedan mesec i 0,41 poen za godinu dana. Kod kompanija je rast još oštriji: novi korporativni depoziti nose 2,20 odsto, što je skok od 0,49 procentnih poena za jedan mesec.

Taj rast najviše proizlazi iz viših kamata na denarske depozite bez valutne klauzule. Drugim rečima, banke žele domaću štednju u denarima i spremne su da plate za nju. Kada vam banka nudi više za novac koji unosite, to obično nije darežljivost - to je znak da im treba likvidnost.

Šta sa ovim da radi običan čovek

Prvo, razlika između 2,17 odsto na postojećem depozitu i 2,74 odsto na novom nije sitnica. Za stariji depozit koji samo stoji i obnavlja se automatski, vredi bar proveriti da li vam banka daje tekuću stopu ili onu od pre dve godine.

Drugo, ako razmišljate o novom kreditu - obratite pažnju na valutu. Podaci Narodne banke jasno pokazuju gde je poskupljenje: kod kredita u stranoj valuti, i kod građana i kod kompanija.

Iz Narodne banke ocenjuju da su kretanja rezultat promena kod različitih vrsta kredita i depozita i uslova na finansijskom tržištu. Formulacija koja ne kaže mnogo. Podaci, za razliku od nje, kažu sasvim dovoljno: cena starih dugova pada, cena novih raste, a konkurencija za vašu štednju tek je počela.