Arlan Rahmetžanov ima 19 godina i jednu rečenicu koja objašnjava celu generaciju oko njega: ili će izgraditi kompaniju veliku kao Google, ili završava na ulici. Sredine nema. Počeo je da programira sa 15 godina u rodnom Kazahstanu, prošao nekoliko letnjih programa u San Francisku i slao poruke na LinkedInu svakom osnivaču iz akceleratora Y Combinator kojeg bi našao - dok mu jedan nije dao anđeosku investiciju za prvu firmu sa 17 godina.

Ta firma, danas poznata kao Nozomio, indeks je softverskih usluga za VI agente i do sada je prikupila preko 6 miliona dolara. „Ili pobeđujem ili gubim, i mnogi mladi osnivači razmišljaju isto", kaže on. „Jednostavno žele da pobede."

Novca ima više, strpljenja manje

Investitori su oduvek voleli mlade osnivače koji su napustili fakultete - ali su ranije želeli da uz njih stoji neko sa tehničkim iskustvom, po mogućstvu stečenim u nekoj od velikih američkih kompanija. To delimično još važi. Ali alati sa veštačkom inteligencijom otvorili su vrata: sada se može graditi i bez ijednog dana provedenog u velikoj firmi.

Prandžali Avasti, takođe 19-godišnja, napustila je srednju školu da otvori VI startap, potom upisala Georgia Tech i napustila i njega zbog Slashyja - alata za upravljanje elektronskom poštom. Posle godinu dana već radi nešto treće. Kada je imala 14 ili 15, kaže, investitori su je redovno pitali zašto uopšte želi da gradi kompaniju. „Sada je normalnije", kaže ona, „posle osamnaeste."

Ešli Smit, partnerka u investicionom fondu Vermilion, objašnjava šta gledaju danas: aktivnost na GitHubu, doprinose projektima otvorenog koda, zajednice koje su već izgradili. „Mladi programeri uče da prave softver kroz otvoreni kod i igranje sa novim alatima", kaže ona. „Imaju više vremena za to nego neko sa poslom na puno radno vreme i kreditom za stan."

Tržište koje ne prašta

Smit ne krije da je njen portfolio pun firmi ljudi mlađih od 30 godina, nekih i mlađih od 21. Ali dodaje nešto što se retko kaže naglas: „Više ti ne daje prostor da učiš polako." Novca ima više nego ikad - akceleratori, inkubatori, predsemena. Samo što sa njima dolazi i rok. Od osnivača sa milionima na računu očekuje se da pokažu rast za mesece, ne za godine.

„Praštanje koje je ranije postojalo u ranoj fazi i pretpostavka da ćeš stići do pravog proizvoda kroz pokušaje - toga sada nema", kaže Smit. „Svi traže sledeći Cursor, iako je ta kriva rasta izuzetak, a ne pravilo."

Kada je rok takav, menja se i ono što osnivač radi. Brojke o prihodu počinju da izgledaju deblje nego što jesu. Vreme za pisanje dobrog koda jede se iz vremena za snimanje sadržaja. Ešli Smit opisuje tržište kao takmičenje u tome ko će ubediti najviše ljudi da je pametniji od svih u prostoriji - i ko će napraviti najveću buku oko toga.

Ništa nije privatno

„U 2004. si mogao tiho da radiš godinama a da te niko ne gleda", kaže Avasti. „Sada postoji stalni ambijentalni pritisak sa LinkedIna i Twittera gde je svako prikupljanje novca, svaki uspeh, svaka promena pravca javna."

Timoti Čen, investitor u Essence Ventures, formuliše to još direktnije: nekad si se plašio velikih igrača u svojoj branši, sada se plašiš komšije. „Svi prave sjajne video snimke za lansiranje", kaže on. „Pre tri godine to uopšte nije postojalo." Trend je popularizovao Roj Li, osnivač Cluelyja, danas oko 22-godišnji, čiji je startap prvobitno obećavao pomoć studentima da prepisuju na ispitima - ideja koja je oduševila investitore dovoljno da prikupi 20 miliona dolara.

Ejdan Guo, 20-godišnji suosnivač Attention Engineeringa (prikupljeno oko 1,6 miliona dolara), opisuje kako to izgleda iznutra. „Kada je Cukerberg gradio Facebook, nije postojao ovakav ogroman negativan društveni ekosistem", kaže on. „Već imaš stalni strah od neuspeha u glavi. Moraš da vodiš brod i da učiš sve u hodu. I sve može da krene naopako odjednom. A onda se svi bacaju na svaku tvoju grešku."

Najčudnije u celoj priči je koliko odgovor koji daju sami osnivači zvuči staromodno. Avasti kaže da ako se fokusiraš na ono što treba da se završi, nije preteško. Rahmetžanov kaže da pobeđuje proizvod koji ostaje aktivan i razgovara sa klijentima. Nijedno nema veze sa godinama - ni sa videom za lansiranje.