Državna komisija za sprečavanje korupcije otvorila je slučaj za Institut za javno zdravlje, posle razornog izveštaja Državnog zavoda za reviziju za 2024. godinu. A spisak navodnih nepravilnosti čita se kao priručnik za to kako potrošiti javni novac a da niko ne primeti - bar dok revizori ne dođu.

Među nalazima: kabl od 15 kilometara vredan oko 15.000 evra čije fizičko mesto uopšte nije poznato. Pola proslave za 50.000 evra - za jednočasovno obeležavanje stogodišnjice. Zaposleni koji su uzimali platu bez dolaska na posao. Lažne evidencije o prisustvu. Zapošljavanja bez potrebnih ispita. Promocije i dodaci na platu od 44.000 do 88.000 dinara mesečno. I, kao šlag, iznajmljivanje prostora instituta privatnoj pekari - suprotno propisima.

Iz DKSK kažu da će „preduzeti sve neophodne aktivnosti za prikupljanje i analizu relevantne dokumentacije” kako bi utvrdili činjenice i procenili rizike od korupcije. Birokratski jezik za nešto mnogo jednostavnije: neko je godinama trošio državni novac kao svoj, a kontrole su ćutale dok revizija nije progovorila.

Direktorka Instituta, Marija Andonovska, odgovorila je da nepravilnosti datiraju iz perioda pre njenog imenovanja, i pripisala ih nedostatku reagenasa i lošoj evidenciji pod prethodnim rukovodstvom. Možda. Ali pitanje nije samo ko je bio direktor kad je nestao kabl od 15 kilometara - nego kako uopšte jedna institucija za javno zdravlje troši 50.000 evra na jednočasovnu proslavu dok građanima nedostaju reagensi za analize. Ko će odgovarati, i da li uopšte iko?