Noć između petka i subote Kijev je proveo onako kako je provodi već treću godinu - u podrumu, sa telefonom u ruci i sa zvukom koji se ne zaboravlja. Balističke rakete udarale su u najmanje četiri odvojena talasa. Ne jedan udar, ne iznenađenje u jednom trenutku, nego četiri puta zaredom da grad pomisli kako je gotovo, i četiri puta da shvati da nije.

Požari su izbili na više lokacija. Gorelo je u skladišnim kompleksima u samoj prestonici i u Višnjevu, gradiću zapadno od Kijeva. Iznad pogođenih delova podigao se gust crn dim koji se video sa suprotnog kraja grada, a spasilačke ekipe su se još borile sa vatrom kad je već svanulo. Gradonačelnik Vitalij Kličko potvrdio je da su operacije u toku. Prema prvim ukrajinskim podacima, poginulo je najmanje troje ljudi, a više ih je povređeno.

Ruski izvori tvrde da su udari na Višnjevo izvedeni raketama operativno-taktičkog kompleksa „Iskander" i da su mete bili objekti vojne namene. Deo pogođenih skladišta, opet prema ruskim kanalima, koristile su ukrajinske oružane snage. Nijedna od tih tvrdnji nema zvaničnu potvrdu. Ima dima, ima mrtvih i ima dve strane koje pričaju dve različite noći.

Tu vredi zastati. Svaki ovakav napad dolazi sa istom strukturom: udar, pa odmah objašnjenje zašto je udar bio legitiman. Skladište znači logistika, logistika znači vojska, vojska znači dozvoljena meta. Formulacija je čista, gotovo administrativna - i baš zato je treba čitati pažljivo. Kada jedna noć ubije troje civila u stambenim delovima grada, tvrdnja da je sve pogođeno bilo vojno nije činjenica, nego strana u raspravi.

Postoji i drugi detalj koji lako promakne. Udari nisu bili jedan talas, nego četiri. To nije tehnička sitnica. Prvi talas tera ljude u skloništa, sledeći hvataju spasioce, vatrogasce i one koji su izašli da provere šta gori. Ko smišlja takvu dinamiku zna tačno šta sa njom radi.

I dok Kijev broji, Evropa raspravlja o rokovima sledećeg samita. Balkan ovu scenu zna napamet - dugi razgovori o nečijem tuđem ratu, dok taj rat svako jutro sam sebi piše statistiku ne čekajući zaključke. Pitanje nije da li ima pregovora. Pitanje je koliko će još ovakvih noći proći dok ti pregovori nađu termin.