Od nedelje uveče do ponedeljka Kijev gotovo da nije izlazio iz skloništa. Prema rečima predsednika Volodimira Zelenskog, Rusija je za jednu noć lansirala 277 jurišnih dronova različitih tipova, od kojih 155 mlaznih. Od poslednja 24 sata, ukrajinska prestonica bila je pod vazdušnom opasnošću ukupno oko 18 sati - više od tri četvrtine dana.

Moskva ima spremnu svoju verziju. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su udari bili usmereni na ukrajinsku komunikacionu i logističku infrastrukturu, sa ciljevima u Kijevu i Odesi, kao i na teretni brod u Crnom moru. Ukrajinski monitoring-kanali potvrđuju polovinu te priče: pogođeni su centar podataka „DLine” i objekti „Ukrtelekoma”. Drugu polovinu priča spisak štete - magacini, benzinske pumpe, auto-servisi, pa čak i rezidencija ambasadora Saudijske Arabije.

Medicinski centar preko puta Ustavnog suda

Najslikovitiji udar došao je u samom centru grada. Gradonačelnik Vitalij Kličko saopštio je da je dron udario u sedmospratnu administrativnu zgradu, u visini četvrtog sprata. Ukrajinski mediji potom su identifikovali zgradu u ulici Antonoviča 40 - tamo radi privatni medicinski centar „Dobrobut”, koji prima i odrasle i decu, na nekoliko koraka od metro-stanice Olimpijska i preko puta Ustavnog suda Ukrajine. Na istoj adresi je i gradska filijala „Ukrtelekoma”. O žrtvama od ovog konkretnog udara zasad nema potvrđenih informacija.

Nešto ranije požar je izbio i u zgradi Nacionalne akademije nauka Ukrajine, takođe u centru. Tamo je poginula jedna osoba, a više ljudi je povređeno. Ukrajinske vlasti su do popodneva svele bilans za Kijev: jedan poginuli i 19 povređenih, među njima troje dece. Udara je bilo i u Odeskoj i Kirovogradskoj oblasti, u Balakliji i u Harkovu.

Kada „veze” postanu meta

Centri podataka i telekomunikacije su nervni sistem jednog grada u ratu - bez njih nema ni vojne koordinacije, ni bankarstva, ni poziva hitnoj pomoći. Upravo zato svaka strana ih proglašava legitimnom metom, a civili su ti koji sede u zgradama pored njih. Beograd je to naučio u aprilu 1999. godine, kada je zgrada RTS-a pogođena sa sličnim obrazloženjem. Dvadeset i sedam godina kasnije, pravilo se nije promenilo: ko gađa „komunikacije”, retko broji ko je radio na spratu iznad njih.

Vredi i jedno upozorenje za naslove. Deo medija u regionu pisao je da Kijev „nestaje sa lica zemlje”. Brojke kažu nešto drugo - jedan poginuli, 19 povređenih, velika materijalna šteta i grad koji je 18 od 24 sata proveo pod sirenama. To je dovoljno strašno i bez apokaliptičnog rečnika. Pravo pitanje je drugo: da li iko za pregovaračkim stolom uopšte broji tih 18 sati?