Roberto Hamidović (48), vođa klana koji je organizovao mrežu dečjih džeparoških bandi, osuđen je u Parizu za trgovinu ljudima. Sud mu je izrekao maksimalnu kaznu - osam godina zatvora i novčanu kaznu od 500.000 evra. Deca, najčešće devojčice od oko deset godina, pljačkala su turiste u pariskom metrou i u Diznilendu. Policija procenjuje da su svakog dana donosila i do 25.000 evra. Francuska štampa uporedila je klan sa bandom Fejgina iz Dikensovog romana.

Na suđenju je rečeno šta se dešavalo sa decom kada ne bi donela dovoljno novca: bila su tučena, paljena ili seksualno zlostavljana. Odrasli su u isto vreme živeli u luksuzu - dizajnerska odeća, hoteli sa pet zvezdica, skupi restorani, luksuzni automobili i kockanje. Deca su spavala u jeftinim hotelima i u napuštenim zgradama.

Optuženo je ukupno sedam članova klana - četvorica muškaraca i tri žene - za trgovinu ljudima, organizovanu krađu, navođenje maloletnika na krivična dela, pranje novca i udruživanje radi vršenja krivičnih dela. Svi su negirali krivicu. Supruga Lejla dobila je šest godina zatvora i kaznu od 300.000 evra, a dva sina, unuk i dve rođake - od pet do sedam godina. Nakon izdržavanja kazne svi će biti ekstradirani, uz trajnu zabranu ulaska u Francusku. Reč je o romskoj porodici poreklom iz Bosne i Hercegovine, a istražitelji mrežu opisuju kao međunarodnu, aktivnu u više evropskih zemalja.

Porodični biznis kroz tri generacije

Za istražitelje koji decenijama prate klan, ovo je ponavljanje istorije. Francuska policija je još 2010. godine uhapsila Robertovog strica, Fehmija Hamidovića, koji je već bio osuđivan za trgovinu ljudima u Austriji. Tadašnji šef pariske sudske policije Kristijan Flaeš izjavio je da imaju osećaj da su „razbili potpuno srednjovekovnu strukturu”. Nakon što je Fehmi 2013. osuđen na sedam godina, kontrolu je preuzeo Roberto. Procenjuje se da je klan odgovoran za 75 odsto krađa u pariskom metrou. Sam Roberto je pred sudom tvrdio da trguje polovnim automobilima i da zarađuje između 2.000 i 5.000 evra mesečno.

Tužiteljka Alis Gije iznela je drugačiju sliku. Deca su dobijala naređenje da policiji kažu da imaju 12 godina - godinu dana ispod granice krivične odgovornosti u Francuskoj - pa su vlasti morale da ih puštaju. Grupe od šest do devet dece svakodnevno su slate u Diznilend, na aerodrom „Šarl de Gol” i u metro. Dežurala su i pored bankomata: čekala su da klijent unese PIN, pa bi ga okružila i ugrabila mu novac. Procenjuje se da su Roberto i supruga stekli oko dva miliona evra, a veruje se da je veliki deo skriven u inostranstvu. Deo godine par je provodio u Puli.

Sin Roberto mlađi, poznat kao Goni (22), nadgledao je bande i brinuo o taksijima koji su vozili decu po Parizu. Već dve godine je u zatvoru, gde, prema francuskoj štampi, nosi svoju Gucci trenerku. Njegov sin, rođen u Milanu, zove se Al Kapone, a o njemu brine dadilja u Bosni i Hercegovini. Rođak Lole Hamidović svoju najstariju ćerku nazvao je Dior. Da bi proslavio bratov izlazak iz zatvora, Goni je potrošio 1.420 evra na dve boce šampanjca u jednom pariskom noćnom klubu.

Tužiteljka je govorila o začaranom krugu: i sami sedmoro optuženih su kao deca bili prisiljeni da kradu za svoje roditelje. „Od žrtava su postali počinioci. Moramo da prekinemo taj fatalizam”, rekla je. „Jedini alat protiv takvog sistema je strogost.” Advokatica Roberta Hamidovića Emperatris Agire izjavila je da su kazne prestroge, jer za trgovinu ljudima nije bilo opipljivih dokaza.

Odrasli sada idu u zatvor. Za decu je mnogo teže reći gde su. Veći deo od desetak dece koju je klan koristio nestao je posle hapšenja. Ostale su preuzele socijalne službe i smestile ih u hraniteljske porodice, a procenjuje se da je skoro polovina njih u međuvremenu pobegla. Klan je funkcionisao tri generacije uprkos svim prethodnim presudama. Ko sada traži decu kojih nema?