Lokalitet „Kuklica“ kod kratovskog sela spomenik je prirode od 2008. godine. Znači, devetnaest godina država ima zakonsku obavezu da ga štiti, održava i njime upravlja. Umesto toga, u nedelju u 19:30 policijski službenici OVR Kratovo lišili su slobode 41-godišnju S.D. iz Kratova, nakon prijave da je oko sat i po ranije fizički napala više osoba koje su posećivale lokalitet.

Po naredbi javnog tužioca žena je privedena u stanicu i protiv nje će biti podneta prijava. Nije prvi put. Samo nekoliko nedelja ranije policija je saopštila da je žena sa inicijalima S.D.B. zatečena kod Kuklice uprkos sudskoj meri kojom joj je zabranjeno da posećuje lokalitet. Policija još uvek nije zvanično saopštila da li je reč o istoj osobi.

Kako je jedan spomenik prirode postao privatna naplatna rampa

Početkom juna Opština Kratovo saopštila je da je duži vremenski period sprečena da upravlja lokalitetom, koji je, kako su naveli, bespravno uzurpiran i držan u posedu od strane Udruženja „Izvor“ - Kratovo, čija su odgovorna lica Miloš Dimitrovski i njegova ćerka Stojna Dimitrovska But. Opština je dobila presudu u prvostepenom građanskom postupku kojom Udruženje i lica povezana s njim treba da predaju prostor opštinskoj muzejskoj ustanovi i uklone postavljene predmete.

Presuda je žalbom osporena. Znači, nije pravosnažna. Znači, na pitanje ko komanduje jednim zaštićenim spomenikom prirode u Makedoniji - čeka se sud.

A u međuvremenu? U međuvremenu se ovde mesecima prijavljuju ometanje pristupa, neovlašćena naplata i agresivno ponašanje prema domaćim i stranim posetiocima. Navodi stižu i od Opštine i od samih posetilaca. Rezultat je da čovek koji dođe da vidi jedno od najpoznatijih prirodnih čuda u zemlji može da završi kao učesnik u policijskoj prijavi.

Ko plaća račun za turistički imidž

Kuklica je tačka koju stavljaju u svaki turistički vodič za Makedoniju. Kamene figure su na svim promotivnim fotografijama. A stvarnost na terenu su međusobne optužbe, sudski sporovi, policijske intervencije i incidenti sa posetiocima - umesto uređenog prostora sa jasnim pravilima, kasom i radnim vremenom.

Opština čeka pravosnažnu presudu. To je formalno tačno i pravno nesporno. Ali zaštita spomenika prirode nije građanski spor između dve strane sa jednakim pravima - to je državna obaveza. Ako jedno udruženje devetnaest godina kasnije i dalje može da ga drži u posedu, onda pitanje nije ko će dobiti spor. Pitanje je zašto je spor uopšte trajao toliko.